Izvor: Politika, 31.Maj.2014, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Tviter” stvara i pobija glasine
Posle masakra u američkoj školi 2012. bilo je zabranjeno tvitovati informacije suprotne zvaničnim, a u Indiji je prošle godine zbog širenja panike slanje poruka bilo ograničeno na samo pet dnevno
Amerikanci nisu imali „Tviter” kada im se desio 11. septembar, neki danas kažu srećom, jer ko zna kako bi bio (zlo)upotrebljen u vreme najvećeg užasa koji su preživeli. I uragan „Katrina” (2005) desio se pre nego što je nastala ova mreža, ali je zato 2012, kada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razorni uragan „Sendi” pogodio severoistočne države, „Tviter” pokazao svu moć informisanja i dezinformisanja. Jedna bolnica jeste ostala bez struje i voda jeste prodrla u njujorški metro, ali nije bilo ronilaca u punoj opremi na stanici ispod Tajms skvera uprkos uverljivoj fotografiji koja je kružila. I nijedna bolnica nije izgorela dok su vatrogasci bespomoćno gledali, što se takođe navodilo na mreži. Zanimljivo je da je većina glasina isto tako pobijena zahvaljujući „Tviteru”, zbog čega su ga neki novinari prozvali „mašinom istine”. Nije zabeleženo da je tada neko uhapšen zbog širenja neistina i izazivanja panike, ali je u SAD i pre i posle „Sendija” bilo hapšenja zbog objava na društvenim mrežama: lažne dojave o bombi na aerodromu, upozorenja demonstranata na skupu G-20, pretnje masovnim ubistvom...
Posle masakra u školi „Sendi Huk” 2012. policija je objavila da svako ko postavi netačne informacije može da bude uhapšen. Čak je bilo pretnji da bi mogao da bude priveden svako ko postavlja informacije različite od policijskih izveštaja. Neki su se na društvenim mrežama lažno predstavljali kao ubice ili su kao pripadnici policije prenosili lažne verzije događaja.
Glavobolju s dezinformacijama na društvenim mrežama preživele su i druge zemlje. U Indiji su prošlog avgusta one upotrebljene za širenje glasina da se muslimani u bogatoj državi Asam spremaju da napadnu doseljenike iz severoistočnih delova zemlje. Širene su fotomontaže nasilja prema muslimanima s ciljem da se oni isprovociraju na napade, a migrantima poruke s tekstom: „Trči, beži kući”. Uplašeni radnici i učenici navalili su na vozove. Vlasti su optužile „Fejsbuk” i „Tviter” da presporo reaguju u blokiranju naloga i pronalaženju izvora. Vladu su pojedinci kritikovali da je njena reakcija, iako opravdana, bila preterana pošto su odmah hteli da blokiraju sve posrednike, od internet kafea preko provajdera do „Gugla” i „Fejsbuka”. Blokirano je oko 250 sajtova, uključujući najpopularnije društvene mreže. Takođe je dve nedelje bilo zabranjeno da se telefonom šalje više od pet poruka dnevno.
U Kini je prošlog septembra jedan srednjoškolac iz učionice odveden na saslušanje zbog širenja glasina na internetu radi izazivanja javnih nemira. On je dovodio u pitanje objašnjenje pogibije lokalnog radnika. U to vreme u ovoj zemlji donet je zakon prema kome je korisnicima interneta koji šire klevetničke informacije ili sadržaj štetan po nacionalne interese zaprećeno tri godine zatvora ukoliko njihove objave vidi 5.000 ljudi ili su prosleđene 500 puta. To je razbesnelo korisnike interneta i kritičare vlasti.
„Zakon je potreban da se spreče glasine, ali moramo da stvorimo prostor da ljudi slobodno govore i istražuju,” prokomentarisao je profesor Univerziteta u Hongkongu Čen Vanjing.
U Venecueli su sredinom 2010. uhapšene dve osobe zbog širenja glasina na društvenim mrežama radi destabilizacije bankarskog sistema zemlje i juriša na banke. Po zakonu te zemlje o bankama, svakome ko širi glasine ili na drugi obmanjujući način pokušava da poremeti bankarski sistem sleduje kazna zatvora od devet do 11 godina.
Društvene mreže postale su poslednjih godina glavno uporište aktivista širom sveta za širenje informacija i organizovanje protesta. Pripisuje im se važna uloga u organizaciji „Arapskog proleća”.
Za turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana „Tviter” je „najveća pretnja” društvu, jer je „pun preterivanja i laži”. Za vreme demonstracija prošlog leta uhapšeno je 25 tviteraša. Obrazloženje je bilo da dele informacije koje „obmanjuju omladinu” i izazivaju proteste kojima „ugrožavaju bezbednost i imovinu naroda”. Erdogan je ove godine više puta pokušao da blokira „Tviter” jer su pojedinci iznosili tvrdnje o premijerovoj korupciji. Na kritike Zapada da sprovodi cenzuru i otuđuje zemlju od sveta, Erdogan odgovara da „ne mari šta kaže međunarodna zajednica i da će videti snagu Turske Republike”.
Svet: skupe šale
„Sloboda govora je garantovana ustavom ali niko nije slobodan da vikne ’požar’ u prepunom bioskopu ako požara nema”, rekao je 1919. američki sudija Oliver Holms.
Društvene mreže su platforma na kojoj delimo slike dece i kućnih ljubimaca, političko opredeljenje ili bračni status. Međutim, mnogi su otkrili da sve što urade na „Fejsbuku” ili „Tviteru” može da bude iskorišćeno protiv njih. Uz sudski nalog može se obezbediti čak i izbrisan tvit ili fotografija.
Argument da je nešto objavljeno „na privatnom profilu” neće spasiti od otkaza radnika koji je za vreme bolovanja na „Fejsbuk” stavio sliku s letovanja, niti od krivičnog gonjenja za bilo koje delo kojim je prekršen zakon. U svetu je sve više slučajeva u kojima su krunski dokazi video-snimci sa „Fejsbuka” ili slike sa „Instagrama”.
Britanski student osuđen je u februaru na 56 dana zatvora zbog rasističkih komentara na internetu na račun crnog fudbalera. Drugi Britanac je osam sati proveo u policiji zbog neslanih šala na račun Nelsona Mandele na jednom sajtu. Uzeli su mu otiske prstiju, DNK i zaplenili kompjuter. U zatvoru je 19-godišnji Kanađanin koji je na „Fesjbuku” napisao da će „napraviti pokolj u obdaništu, gledati kako lije krv nevinih i pojesti živo srce jednog od njih”. Iza rešetaka je tri meseca proveo engleski tinejdžer koji se grubo šalio na račun nestale dece, a na četiri godine osuđena su dvojica Engleza za pokušaj organizovanja pobune u jednom gradu.
Jelena Kavaja
objavljeno: 31.05.2014.
