Izvor: Politika, 22.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tuzla kroji pravdu
Iako je pravni tim Srbije pred Međunarodnim sudom pravde pobio tačku iz tužbe BiH o zločinu genocida u Zvorniku, tužiteljka Tuzlanskog kantona Mirsada Kalaba naredila istragu protiv 170 lica sumnjičeći ih upravo za ovaj zločin u zvorničkoj opštini Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 21. septembra – Ono što Bošnjaci nisu uspeli da dokažu pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, namerili su da ostvare posredstvom pravosuđa u Federaciji BiH: da dokažu da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su oni žrtve genocida u celoj Bosni i Hercegovini. Ovako je za naš list profesor na banjalučkom Pravnom fakultetu dr Petar Kunić ocenio naredbu tužiteljke Tuzlanskog kantona Mirsade Kalabe o sprovođenju istrage protiv 170 lica, osumnjičenih da su na području Zvornika počinili genocid nad Bošnjacima.
Prema pisanju federalne štampe, reč je o zločinima "koje su srpske vojne jedinice iz BiH i Srbije" počinile od aprila do juna 1992. godine. "U dosadašnjoj istrazi identifikovano je oko 170 lica za koje su prikupljeni dokazi da su učestvovala u genocidu. Među osumnjičenima se nalaze direktni izvršioci zločina, ali i lica koja su u to vreme bila visokopozicionirana", rekla je Kalaba.
Ona je najavila da će predmet s dokazima uskoro biti prosleđen na ocenu Tužilaštvu BiH. Deo dokaza, objasnila je, dobijen je od Haškog tribunala, a deo je prikupljen u saradnji sa beogradskim Okružnim tužilaštvom. Ovom istragom, rekla je Kalaba, obuhvaćena je i jedinica Željka Ražnatovića Arkana "koja je 8. aprila 1992. godine napravila pokolj u Zvorniku".
Međutim, u tužbi koju je BiH podnela Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, tereteći je za genocid, kao datumi pogubljenja 2.500 Bošnjaka navedeni su 9. i 10. april. Pravni tim Srbije je pobio navode iz ove tačke tužbe dokazavši da izveštaj Basijunijeve komisije, zbog toga što je napravljen na osnovu izjave jednog anonimnog svedoka, nije ušao u Završni izveštaj Komisije eksperata Ujedinjenih nacija. Takođe, zastupnici Srbije su se pozvali na rezultate istrage Haškog tribunala po kojoj su Arkanovi vojnici 9. aprila 1992. godine streljali 15 muškaraca. Pobijena je i tačka optužnice o streljanju 36 muškaraca i ubijanju 27 dece u zvorničkoj bolnici, jer se i ona temelji samo na izjavi "tehničara na rendgenu Rame". "Ne bih se upuštao u analizu presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojom je utvrđeno da je na području Srebrenice počinjen zločin genocida nad Bošnjacima. Samo bih podsetio da je to najviša sudska instanca na svetu i da su njene presude obavezujuće. Bio bi to zaista sumrak prava u BiH ako bi se dogodilo da bilo koje ovdašnje tužilaštvo podigne optužnicu za genocid, osim za zločine na području Srebrenice. S obzirom na prilike u BiH, čini mi se da je u svemu ovome malo prava, a mnogo politike, odnosno nastojanja određenih snaga iz Federacije BiH da u zemlji, u svim segmentima života, stvore potpunu nestabilnost, pa čak i haos", kazao je dr Kunić.
Da bi se bolje razumele ove reči našeg sagovornika, neophodno je podsetiti da reakcije bošnjačkih političara i nevladinih organizacija posle saopštavanja presude Međunarodnog suda pravde. Presuda je ocenjena kao "pobeda zločinaca", "planetarna nepravda", "potvrda kontinuiteta saučesništva Evrope i sveta u zločinima u BiH..." Ispod svih tih reči stavljen je zajednički imenilac – zahtev za ukidanje Republike Srpske.
Za dr Petra Kunića je sporno i to što istragu o navodnom genocidu u Zvorniku vodi kantonalno, a ne Tužilaštvo BiH koje je i osnovano da bi se bavilo najtežim oblicima krivičnih dela – od organizovanog klasičnog kriminala do ratnih zločina.
--------------------------------------------------------------------------
Nemačke presude
Osim generala Radoslava Krstića, koga je Haški tribunal osudio za saučesništvo u genocidu na području Srebrenice, još dvojica Srba – Đurađ Kušljić i Nikola Jorgić – osuđena su za ovo krivično delo ratnog zločina. Obojici su doživotne robije izrekli sudovi u Nemačkoj. Kušljić je osuđen za genocid nad Bošnjacima u Kotor Varošu, ali je posle izricanja presude Radoslava Brđaninu, koji je oslobođen od optužbe za genocid u Bosanskoj krajini, pušten na slobodu i proteran iz Nemačke. Jorgić je osuđen za saučesništvo u genocidu nad Bošnjacima u dobojskoj opštini i, bez obzira na presudu Međunarodnog suda pravde, danas je u zatvoru. U procesima vođenim protiv Kušljića i Jorgića, Ministarstvo pravde BiH im nije pružilo pravnu pomoć, iako je po međunarodnim konvencijama bilo dužno da to učini.
Boro Marić
[objavljeno: 22.09.2007.]
