Izvor: Deutsche Welle, 01.Dec.2014, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tužilac nije čuo Obamino izvinjenje
Teško je reći kolike su razmere nadzora koji su sprovodile i sprovode američke tajne službe na nemačkom tlu. Nadležni anketni odbor Bundestaga saznao je mnogo, ali državno tužilaštvo mu baca klipove u točkove.
Nemačka obaveštajna služba BND, prema izveštaju magazina Špigel, još od 2005. godine ima konkretne indicije da Nemačku špijunira američka tajna služba NSA. Špigel se poziva na jedan tajni dokument iz iste godine iz kojeg se vidi da je jedna >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << američka firma u Nemačkoj ponudila sisteme za nadzor visoke tehnologije koji su „preparirani“ tako da audio i video snimke šalju američkim tajnim službama. Taj proizvođač je pokušao da proda svoje proizvode firmama i institucijama koje imaju potrebu za jakim obezbeđenjem, kao što su koncerni za proizvodnju oružja, ministarstva ili organi vlasti. A onda je jedan od aparata laboratorijski ispitan pa se ispostavilo da njime može da se upravlja preko interneta.
Tako se ispostavilo da nemačka vlada nije govorila istinu kada je pobijala navode američkog informanta Edvarda Snoudena iz 2013 – on je, naime, tvrdio da je nemački bezbednosni aparat „još vrlo rano“ bio upoznat sa američkim aktivnostima. Snouden je dodao da je pomenut slučaj sa tehnikom nadzora „simptomatičan za široko rasprostranjeno nadziranje nemačkih institucija koje sprovode prijateljske ili savezničke zemlje“.
„Izvinite, kako se ono vi zovete? Edvard Snouden, zovu me Ed.“ To je prva scena u dokumentarnom filmu „Citizenfour“ i sa današnje tačke gledišta potpuno je apsurdna. Bivši saradnik NSA danas je poznat u celom svetu…
BND je obaveštajna služba za inostranstvo – to jest, ona ne bi smela da špijunira nemačke građane. No, ona nadgleda komunikaciju Nemaca u inostranstvu i bez posebne sudske dozvole, prenosi magazin Kompjutervohe. Jedan bivši pravnik BND rekao je krajem prošle nedelje da to omogućava takozvana klauzula o „nosiocima funkcija“. Njega je ispitivao anketni odbor Bundestaga koji se bavi rasvetljavanjem afere sa aktivnostima američke obaveštajne službe NSA na nemačkom tlu. Ovaj pravnik je rekao da ako neki Nemac u inostranstvu radi na rukovodećoj poziciji u nekoj stranoj firmi i na toj funkciji telefonira, onda za njega – za razliku od slučajeva kada privatno razgovara – ne važi osnovna pravna zaštita.
Poslanik Zelenih Konstantin fon Noc je primetio da BND, da bi znala da li neko telefonira privatno ili službeno, zapravo mora da prisluškuje sve razgovore dotične osobe. A to je već kršenje osnovnih prava građana. „Konstrukcija zvana nosilac funkcije je u praksi apsurdna“, rekao je Fon Noc. Mnogim poslanicima Zelenih i Socijaldemokratske stranke se ne dopada ni to što BND ima pravo da špijunira građane stranih zemalja. Neki su konstatovali da ova služba operiše mimo bilo kakvih pravnih odredbi, pa i da je čitava pravna utemeljenost obaveštajnih aktivnosti BND koje se temelje na prisluškivanju telefona dovedena u pitanje.
Hans-Kristijan Štrebele (Zeleni) jedan je od najglasnijih zagovornika azila za Snoudena
No sada se postavlja pitanje da li će anketni odbor Bundestaga uopšte moći da nastavi svoja ispitivanja ili će nadjačati političke sile koje nastoje da ga omalovaže i onesposobe. Cajt onlajn piše da Nemačko državno tužilaštvo želi da obustavi istragu povodom prisluškivanja mobilnog telefona kancelarke Angele Merkel koje su sprovodile američke tajne službe. „Državni tužilac bi sada trebalo da objasni kakvim saznanjima je raspolagao kada je pokrenuo postupak i zašto sada namerava da ga obustavi“, rekao je za pomenuti portal predsedavajući anketnog odbora Bundestaga Patrik Sensberg.
Magazin Fokus je saznao da nadležna istražiteljka Saveznog državnog tužilaštva nije našla „nijedan ozbiljan dokaz“ da je prisluškivan mobilni telefon kancelarke. Zato je ta istražiteljka predložila svom šefu Haraldu Rangeu da okonča istragu. Državno tužilaštvo je saopštilo da Range još nije doneo takvu odluku, ali poslanici koji rade u anketnom odboru Bundestaga polaze od toga da će on obustaviti postupak. Državni tužilac je već više puta rekao da je skeptičan prema optužbama o prisluškivanju kancelarkinog telefona i izjavama odbeglog američkog informanta Edvarda Snoudena.
Anketno odbor trenutno ima „toliko informacija da želi da neodložno nastavi sa rasvetljavanjem pomenutog slučaja“, rekao je predsedavajući odbora Sensburg. Interesantno je da državni tužilac smatra da je čitava priča netačna iako se američki predsednik Barak Obama prošle godine izvinio kancelarki zbog toga što je tajna služba njegove zemlje prisluškivala njen telefon. No, tu činjenicu državni tužilac Harald Range očigledno želi da zaobiđe.
.jpg)
