Izvor: Politika, 21.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turskoj preti „pravni udar“
Glavni tužilac zatražio zatvaranje vladajuće partije i udaljavanje iz političkog života predsednika države i premijera zbog ugrožavanja ustavnog sistema zemlje, što je izazvalo zabrinutost u Evropskoj uniji
Tanjug specijalno za „Politiku"
Istanbul, 21.marta – Turska se suočila sa dosad najvećim političkim izazovom: glavni javni tužilac je podneo prijavu Ustavnom sudu u kojoj traži da se zabrani vladajuća Partija pravde i razvoja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << On istovremeno zahteva da delioci sistemske pravde u sledećih pet godina iz političkog života zemlje isključe predsednika države Abdulaha Gula, premijera Tajipa Erdogana i još 69 vodećih funkcionera vlade i stranke.
„Vladajuća partija je postala centar aktivnosti protiv sekularnog sistema. Vraćanje feredža pretvorilo je univerzitete u mesta verskih zajednica, rasizma i separatizma... U Istanbulu (gde je ta stranka na vlasti) zabranjeno je na uličnim panoima reklamiranje žena u bikinijima, mladići i devojke se prevoze do škola odvojenim autobusima, pokušava se da se uvede prohibicija alkohola... navedeno je u prijavi glavnog tužioca Abdurahmana Jalčikoja ispisanoj na 162 stranice, tvrde lokalni novinari koji su imali uvid u taj dokument.
„Birokratska imperija u Ankari sada napada predstavnike naroda pravnim odlukama, a ne naoružanim bataljonima”, upozorio je komentator provladinog „Turkiš dejli njusa”. Poruka je jasna: ovo je pokušaj pravnog, a ne vojnog udara. U poslednje četiri decenije generali su četiri puta obarali vlade izvodeći tenkove na ulice prestonice. Sada su se u glavnoj ulozi našli delioci pravde, koji su, inače, odranije poznati kao lučonoše sekularnog sistema.
Reagovanja na ovaj nesvakidašnji potez su različita, zavisno od toga gde ko stoji na političkoj pozornici zemlje. Sekularisti već duže vreme javno optužuju premijera Erdogana da ima tajni proislamistički program da, korak po korak, vraća zemlju u 19. vek. U vladajućoj partiji to uporno opovrgavaju. Nepremostivi jazovi iskopani su onog časa kada su prošlog meseca vraćene feredže u studentske klupe državnih univerziteta. Sekularisti tvrde da su turbani „simbol politike islama”, dok u vladi objašnjavaju da je to samo versko obeležje, pitanje ljudskih prava i sloboda. Ali malo ko je očekivao ovako radikalan potez glavnog javnog tužioca.
„Mi nismo ekstremistička partija, mi smo stranka građana. Niko nas neće zaustaviti na zacrtanom putu”, izjavio je premijer Erdogan na jednom zatvorenom partijskom sastanku. On veruje da će sadašnji progon još više ojačati redove njegove partije.
Najnoviji potez pravnika nepovoljno je odjeknuo i u Briselu, pogotovo što je Turska od 2005. godine kandidat za ulazak u EU.
„U normalnoj evropskoj demokratiji politička pitanja se raspravljaju u parlamentu i odluke donose na biralištima, a ne u sudnicama”, izjavio je komesar za proširenje EU Oli Ren. On u ovoj fazi nije želeo da komentariše kako će se najnoviji razvoj odraziti na proces približavanja Ankare i EU, koja se inače suočava sa problemima zbog nepriznavanja Republike Kipar. „Izvršna vlast ne treba da se meša u rad pravosuđa, kao što sudije ne treba da se mešaju u politiku”, upozorio je Ren.
Vladajuća partija ima islamističke korene. Ona je nastala na razvalinama profundamentalističke Partije prosperiteta (REFAH), koja je pre desetak godina, baš zbog toga, zabranjena odlukom Ustavnog suda. U njoj su tada bili visoki funkcioneri – sadašnji predsednik države Gul i premijer Erdogan. Oni su Turskoj, inače, poznati kao „veliki vernici”, čije supruge i ćerke nikad ne izlaze iz kuće bez turbana.
Ustavni sud ima veliko iskustvo u ovakvim i sličnim tužbama. U Turskoj je poslednjih decenija stavljeno van zakona više od 20 partija zbog islamističkog programa ili zbog podrške kurdskim separatistima. Sada će se delioci pravde naći u delikatnoj situaciji: reč je o ubedljivo najvećoj stranci koja je na julskim izborima dobila čak 47 odsto glasova.
U Ustavnom sudu, koji je odranije poznat kao uporište sekularizma, primetno su uzdržani. U ovom trenutku nije jasno da li će otvoriti postupak. Njegov predstavnik za štampu samo zagonetno kaže da se predlog javnog tužioca proučava.
Kako god da se završi spor, šteta je očigledna. Politička talasanja su već imala eho među privrednicima, koji ne kriju zabrinutost. Kurs lire je opao za četiri, a vrednost akcija – za pet procenata.
Vojislav Lalić
[objavljeno: 22/03/2008.]
