Izvor: Politika, 11.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska zabrinjava Evropu
Predsednik Evropske komisije Barozo nije želeo da se izjašnjava o feredžama i sekularizmu, ali je izrazio nadu da se ustavni sud neće poigrati sa pravom i demokratijom i zatvoriti vladajuću stranku
Specijalno za „Politiku"
Istanbul, 11. aprila – Velika neizvesnost koja se iznenada nadvila nad sudbinom turske vlade imala je nepovoljan eho u Briselu. Pokretanje sudskog postupka protiv najveće partije u zemlji, kojoj preti zatvaranje, sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << drugo je, na trenutak, potisnulo u drugi plan: i borbu protiv kurdskih gerilaca, i napore za približavanje EU, i privatizaciju javnih preduzeća... Sve, ama baš sve.
„Nadam se da će ustavni sud doneti odluku koja će biti u skladu sa pravom, demokratskim principima i evropskim standardima. Mi smo zabrinuti zbog sadašnjeg razvoja jer to (postupak za zabranjivanje vladajuće stranke) nije normalno za jednu stabilnu demokratsku zemlju”, upozorio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo koji danas završava prvu posetu Turskoj.
Čelnik evropske vlade nije želeo, to je bilo primetno, da se meša u unutrašnja pitanja Turske. Zato je, očevidno, izbegao da odgovori na pitanje novinara kakav je, zapravo, stav EU o feredžama, koje su bile varnica za sadašnju političku krizu u Turskoj. Koreni su mnogo dublji: pobornici sekularne republike upozoravaju da vladajuća partija ima tajni islamistički program, da, korak po korak, uporno briše granicu između države i džamija. U vladi to uporno opovrgavaju.
Da podsetimo: na predlog glavnog tužioca – koji je na 126 stranica optužio vladu da je ugrozila sekularni sistem – ustavni sud je prošle sedmice otvorio postupak za zabranu vladajuće, ubedljivo najveće stranke u zemlji, koja je na julskim izborima dobila čak 47 odsto glasova. On je, takođe, predložio da se imenom i prezimenom kazne glavni vinovnici sadašnje sistemske krize, da se 71 funkcioner – među kojima su predsednik države Abdulah Gul i premijer Tajip Erdogan – u sledećih pet godina isključi iz političkog života zemlje.
Dvodnevna poseta evropskih čelnika – Baroza i komesara za proširenje EU Olija Rena – iako je ranije bila dogovorena, ipak je protekla u senci prateće presude ustavnog suda, koji je bio i ostao bastion sekularizma. Zatvaranje Partije pravde i razvoja, a samim tim i vlade, totalno bi blokiralo približavanje Ankare EU.
Premijer Erdogan, uprkos unutrašnjoj krizi, pokušava da održi korak u reformama, koje uveliko kaskaju za evropskim standardima. Predsednik EK pozdravio je odluku vlade da izmeni famozni 301. član krivičnog zakonika zbog koga je Ankara često na udaru kritika koje stižu iz Brisela i Vašingtona. Na osnovu tog paragrafa, po sudovima su se godinama, kao kriminalci, povlačili nobelovac Orhan Pamuk i stotine novinara i intelektualaca samo zato što su verbalno ugrozili turski identitet i ugled. Prema novom predlogu, o kome tek treba da se izjasne poslanici, takav postupak ubuduće će moći da se pokrene pred sudom tek kada šef države za to da „zeleno svetlo” .
Barozo je pozdravio ovaj u Briselu dugo priželjkivani potez, ali je odmah dodao „da je to nedovoljno”. On tek očekuje reforme koje treba da obezbede bolju zaštitu žena i dece kao i verska i manjinska prava i slobode. To je naglasio i tokom današnjeg susreta sa vaseljenskim patrijarhom Vartolomejom Prvim.
U Istanbulu, u Vaseljenskoj patrijaršiji podržavaju napore Ankare da postane član Evropske unije. Pravoslavni velikodostojnici, međutim, upozoravaju da su im još uvek uskraćena neka prava, pre svega u raspolaganju nasleđenom imovinom i oko ponovnog otvaranja teološkog fakulteta na Halkiju na koji su turske vlasti jednostrano stavile katanac pre više od tri decenije.
Vojislav Lalić
[objavljeno: 12/04/2008]
