Izvor: Blic, 16.Avg.2009, 02:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska raj za „falš“ proizvode
„Turska roba" odavno je već sinonim za jeftine kopije skupih robnih maraka. Zašto posao trgovcima kopijama cveta? Sigurno zato što je roba jeftinija, ali i zato što ljudi hoće da nose „brendirane" stvari. To je uvek „in".
Na prvi pogled pasaž u Istanbulu izgleda kao običan tržni centar. Međutim, vrlo brzo se dolazi do otrežnjenja. Naime, na štandovima se ne nalazi originalna roba, nego je reč o kopijama. „Armani" satovi, „rej ban" naočare, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << „puma" ili „najk" patike.
Turista koga srećemo kupio je dve majice, „adidas" i „puma". Kaže da mu markirana roba nije bitna. „Glavno da je jeftino, nosite nekoliko nedelja i bacite."
Na pitanje zašto onda kupuje kopije, a ne jeftine proizvode nepoznatih proizvođača kaže: „Zato što izgledaju skupo, zar ne?"
Pred štandom sa Gučijevim i Dolče Gabana tašnama stoji žena i pogledom punim odbojnosti gleda u izložene proizvode. Profesionalno se bavi modom i smatra da ovi proizvodi štete tržištu. Na pitanje zašto tako veliki broj kupaca kupuje, kopije ljutito odgovara: „ato što su pohlepni, žele da imaju te marke, a ne mogu da ih kupe, znaju da su te stvari u trendu i potreban im je taj zaštitni znak."
Fetišizam prema markiranoj garderobi u Turskoj donosi dosta novca onima koji proizvode kopije svetskih poznatih proizvođača.
Turska trgovinska komora tvrdi da je zemlja postala raj za „falširane" proizvode, zbog čega država godišnje gubi više milijardi dolara.
Međutim, jedan prodavac cipela ovo tržište smatra sasvim legitimnim. On je ponosan na svoje proizvode: „Sve što god tražite – kod nas ćete naći. Proizvodi jesu kopija, ali su dobrog kvaliteta i ne razlikuju se od originala. Jedina razlika je u ceni."
Da li kupci imaju grižu savesti što kupuju takve proizvode? Jedna Španjolka kaže: „Nemam grižu savesti. Zašto bih imala!? Znate kada imam grižu savesti? Kada kupim nešto skupo."
