Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska preti Sjedinjenim Državama
Ako u Kongresu bude usvojen zakon o genocidu nad Jermenima, Ankara bi mogla da blokira pristup ključnoj bazi za rat u Iraku
Tanjug specijalno za "Politiku"
Istanbul, 9. oktobra – Odnosi Turske i SAD, strateških saveznika u NATO-u, našli su se na velikom iskušenju, možda najtežem u dosadašnjoj istoriji. U Ankari su na žeravici očekujući odluku Odbora za spoljnopolitičke odnose Kongresa, na čijem će se dnevnom redu sutra naći nacrt >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakona o priznavanju genocida koji je u Turskoj izvršen nad Jermenima. Ako ta inicijativa prođe – a izgleda da hoće – u ovom trenutku je naprosto teško predvideti sve posledice. One mogu biti razorne po dalje odnose dve zemlje.
Predsednik Turske Abdulah Gul danas je uputio poruku šefu Bele kuće u pokušaju da spreči ovu inicijativu koja je potekla od demokrata.
I premijer Tajip Erdogan je u međuvremenu, u telefonskom razgovoru, upozorio predsednika Buša da bi američko priznavanje genocida Turske nad Jermenima moglo da ima ozbiljne posledice. "To bi (usvajanje zakona) ugrozilo tursko-američke strategijske odnose i naše napore da razvijamo odnose sa Jermenijom", prenela je nacionalna novinska agencija Anadolija premijerove reči.
Predsednik Buš je, prema turskoj agenciji, obećao Erdoganu da će njegova administracija "odlučno raditi da spreči usvajanje tog zakona".
Spor oko genocida otvoren je još pre 90 godina. Jermeni tvrde da je 1915. godine, kada se raspadala otomanska imperija, na prostorima Turske – navodno smišljeno – likvidirano milion i po pripadnika tog naroda. U Ankari to uporno opovrgavaju i objašnjavaju da su u tom metežu, u međuetničkim sukobima, stradali svi: i Turci, i Grci, pa i Jermeni, i da to ni u kom slučaju nije bio smišljen zločin.
Otvaranje tog problema u američkom Kongresu moglo bi da bude pogubno za Tursku. To bi, ukoliko predlog prođe, moglo da ohrabri i druge zemlje da osude genocid, da se to pitanje uskoro nađe i u Ujedinjenim nacijama. A to bi značilo reparacije, povratak imovine...
U Vašingtonu već nekoliko dana boravi tročlana delegacija Medžlisa (parlamenta), koja grčevito nastoji da kongresmenima "otvori oči" kako ne bi podržali ovu inicijativu koja je potekla od demokrata. Šta će se desiti ukoliko SAD osude Tursku zbog genocida nad Jermenima? U Ankari zasad čekaju i ne otkrivaju sve karte sem što nagoveštavaju da će uskratiti logističku podršku SAD. Analitičari to prevode na razumljiv jezik: Turska će u tom slučaju odmah blokirati korišćenje vazduhoplovne baze Indžirlik, na jugoistoku Anadolije. Ona ima značajnu ulogu u snabdevanju trupa u Iraku i Avganistanu. To bi najverovatnije lančano potkopalo i druge vojne i privredne poslove čija se vrednost meri milionima i milijardama dolara.
Vojislav Lalić
-----------------------------------------------------------
Vojne veze
Preko baze Indžirlik američkim vojnicima u Iraku stiže 60 odsto svih potrepština, dok četvrtina goriva koje koriste koalicione snage u toj zemlji prelazi preko graničnog prelaza Habur u Turskoj.
Piloti američkih lovačkih aviona kojima je Indžirlik baza obučavaju se u turskom vazdušnom prostoru.
Turska hoće da kupi 106 aviona nove generacije "F-35", kao i 30 aviona tipa "F-16" za 1,65 milijardi dolara.
SAD treba da modernizuju 200 turskih aviona "F-16" za 1,6 milijardi dolara.
Uskoro će biti raspisan tender za kupovinu sistema za protivvazdušnu odbranu, a Ankara bi navodno više volela da kupi američki "patriot", iako je Rusija spremna da joj proda svoj veoma efikasan sistem.
S. R.
[objavljeno: 10.10.2007.]
.jpg)
