Izvor: B92, 10.Sep.2010, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska pred velikom odlukom
Istanbul -- Blizu 50 miliona građana Turske s pravom glasa u nedelju se opredeljuje za promene Ustava koje je predložila vladajuća stranka premijera Erdoana.
Perma istraživanjima, Turci su u praksi potpuno podeljeni oko reformi koje ograničavaju prava tradicionalne sekularne vojske.
Takođe, predlog vodi jačanju uticaja vladajuće stranke, koja ima korene u islamu, na visoko sudstvo u zemlji. Turski premijer Redžep Tajip Erdoan poslednje tri nedelje krstari zemljom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prikupljajući podršku za predložene promene ustava.
Ankete govore da će rezultat biti tesan, dok će poraz, ili pobeda sa malim brojem glasova, biti doživljeni kao udarac za Redžepa Tajipa Erdoana koji posle dve ubedljive izborne pobede dominira turskom politikom gotovo osam godina.
Obmana glasača
U intervjuu za BBC Erdoan je optužio vodeće opozicione stranke da obmanjuju glasače oko suštine ustavnih reformi:
"Ovde, kada ste član stranke, u ovakvoj vrsti glasanja, nije lako distancirati se od te stranke i pridružiti se onome za šta se zalažu ljudi sa suprotne strane... U ovom trenutku imamo poplavu dezinformacija i crne propagande kojima se tvrdi da su ove reforme moj lični projekat i projekat moje stranke. Te tvrdnje su bez osnova", tvrdi turski premijer.
Od samog dolaska na vlast njegova Stranka pravde i razvoja traži promene ustava, koji je sastavila vojska posle krvavog puča u Turskoj 1980. godine.
Vojsku, sudstvo i državnu birokratiju -- na koje se često gleda kao na samoproklamovane čuvare nasleđa Kemala Ataturka, osnivača turske republike -- Erdoanova stranka smatra poslednjim bastionom konzervativnog sekularizma.
Zakulisni državni udar
Istanbul
Kritičari pak optužuju Erdoanovu stranku da želi da uspostavi kontrolu nad sudstvom, u okviru svog "zakulisnog islamističkog državnog udara".
Na pitanje da li nastavak nepoverenja između verske i sekularne Turske smatra svojim ličnim neuspehom, Erdoan za BBC kaže:
"To je pomalo preoštro. Moj dužnost, kao premijera sedamdeset miliona ljudi u ovoj zemlji je da im pružim neke usluge. U sedam i po godina uspešnog upravljanja zemljom nikada nismo stvarali diskriminaciju između sekularnih i nesekularnih Turaka. Služili smo svim regionima, klasama i etničkim grupama, bez ikakve diskriminacije. Gledano iz šire perspektive, mi smo prava demokratija u ovom regionu, i kao demokratska zemlja uvek težimo boljem. Ove reforme će nam omogućiti još napredniju demokratiju našoj zemlji."
Između ostalog, prema predloženim promenama ustava, pripadnicima vojske moglo bi da se sudi pred civilnim sudovima, predvodnicima puča iz 1980. bio bi ukinut imunitet od gonjenja, a parlament bi dobio ovlašćenje da imenuje članove Ustavnog suda i druge visoke sudije, što je najkontroverznije pitanje, kaže za BBC Semih Idiz, novinar turskog dnevnika Milijet.
Ni premijer nije imun
Premijer Erdoan
On o Erdoanovoj optužbi da se opozicija služi uoči referenduma služi "crnom propagandom" kaže:
"Ni on sam nije imun od toga, služio se nedozvoljenim stredstvima barem isto koliko i njegovi protivnici. Opozicija nema problem sa većim delom paketa ustavnih reformi - sporne su dve tačke koje se tiču strukture visokog sudstva i koje pružaju veći uticaj vlade, bilo koje vlade, nad sudskim procedurama. Opozicija tvrdi da Erdoanova vlada na ovaj način pokušava da manipuliše sudstvom, kako bi za sebe stvorila povoljniji politički ambijent, i optužuje je da želi da nametne nedemokratske procese kroz jednu demokratsku raspravu."
Referendum se ujedno smatra glasanjem o poverenju Erdoanu, koji očekuje da će naredne godine po treći put biti izabran za premijera, kaže BBC-jev sagovornik.
"Na žalost, to je tačno; nije posredi samo njegova ličnost, mada je poznat kao ratoboran u pristupu političkim pitanjima, a posebno prema opoziciji. Sve se zaista pretvorilo u glasanje za i protiv vlade: tema referenduma je manje-više bačena u senku toga, a situaciju bih uporedio sa onom kada se u Francuskoj i Holandiji glasalo o Evropskom ustavu i kada je o svemu bilo reči osim o samom sadržaju ustava, uz dosta podizanja prašine sa obe strane", kaže za BBC Semih Idiz, novinar turskog dnevnika Milijet.
