Izvor: Politika, 13.Apr.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska „minaret diplomatija” na Balkanu
Uprava za verska pitanja Turske i Agencija za saradnju i koordinaciju su u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Albaniji renovirale ili izgradile nekoliko desetina džamija
Turska će, u okviru zacrtane politike približavanja zemljama u regionu – što je jedan od prioriteta sadašnje vlade – u prestonici Albanije izgraditi najveću džamiju na Balkanskom poluostrvu. To je sastavni deo programa „verske diplomatije”, koja treba da pomogne da se još više otvore kapije tih zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za turske političare, privrednike i kulturne radnike.
„Projekat je spreman. Fondacija Uprave za verska pitanja (Dijanet) i verska zajednica Albanije već su potpisale protokol. Sve dozvole su tu i uskoro počinjemo izgradnju džamije u Tirani”, kaže funkcioner te uprave Ismail Palakoglu.
Nova džamija će, kako se tvrdi u Ankari, biti najveća na Balkanu. Imaće četiri minareta i moći će da primi 4.500 vernika. U okviru tog zdanja biće izgrađena sala za konferencije, učionice za proučavanje Kurana, biblioteka i balkanski muzej.
„Od vremena uspostavljanja dominacije Osmanskog carstva na Balkanu pa sve do današnjih dana, tradicionalna osmansko-turska politika prema Balkanu ima dva glavna oslonca – Bošnjake i Albance. U konstelaciji odnosa u kojoj Albanci i Bošnjaci nisu stabilni i uticajni na Balkanu, nemoguće je da turska istočna Trakija i Anadolija budu spokojne”, napisao je premijer Ahmet Davutoglu u studiji „Strategijska dubina”, koja je postala platforma turske spoljne politike vladajuće proislamističke Partije pravde i razvoja.
Turska na ovaj način nastoji da pomogne Albancima da se probude, da se vrate svojim islamskim korenima. Bivši komunistički lider Enver Hodža je 1967. godine proglasio Albaniju za prvu ateističku zemlju na svetu, zabranio je javno proklamovanje religije. Mnoge bogomolje – i crkve i džamije – uništene su ili pretvorene u prodavnice i skladišta robe. U Tirani sada postoji samo jedna mala džamija koja može da primi 60 vernika. U vreme bajram namaza mnogi vernici klanjaju Alahu na trgu, često po kiši.
Ako sve bude išlo po planu nova džamija će primiti prve vernike za dve, tri godine.
Uprava za verska pitanja Turske i Agencija za međunarodnu saradnju i koordinaciju (TIKA) poslednjih godina su u zemljama u regionu renovirale ili izgradile nekoliko desetina bogomolja. U Albaniji, u kojoj su muslimani većinsko stanovništvo (70 odsto), rekonstruisano je pet verskih objekata, a sada se obnavljaju još četiri džamije, javila je agencija Anadolija.
U Makedoniji je rekonstruisano pet muslimanskih bogomolja, dok se sada radovi obavljaju na Velikoj džamiji u Bitolju, čiji su temelji udareni u 16. veku.
U Bosni i Hercegovini renovirano je više verskih objekata koji su oštećeni tokom sukoba devedesetih godina. U toku su obimni radovi na džamiji Fatiha sultana Mehmeda iz 15. veka.
U Ankari najavljuju da će Turska izgraditi nove džamije na Krimu, Kosovu, u Mađarskoj i drugim zemljama. Kada je nedavno „otkrio” da su muslimani prvi stigli do Amerike (navodno 200 godina pre Kolumba), predsednik Tajip Erdogan je odmah krenuo u ofanzivu: ponudio je da podigne džamiju na Kubi. Suzdržani Latini u Havani su diplomatski uvijeno odgovorili: „Hvala, ali o tome ćemo mi odlučivati.”
Ankara je više puta izrazila spremnost da odreši kesu i za izgradnju prve džamije u Atini, ali u Grčkoj su primetno suzdržani. Dve zemlje, istorijski rivali, spore se oko položaja Vaseljenske patrijaršije u Istanbulu pre svega zbog ponovnog otvaranja Teološkog fakulteta na ostrvu Halki u Mramornom moru, na koji je Turska jednostrano – posle 170 godina rada – stavila katanac u vreme zaoštravanja krize na Kipru. I pored pritisaka koji stižu iz EU, SAD i Vatikana taj istorijski greh još nije ispravljen.
Vojislav Lalić
objavljeno: 13.04.2015.
