Izvor: Glas javnosti, 18.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turčin na čelu „Zelenih“
U Nemačkoj, koja ima oko 82 miliona stanovnika, najbrojniju manjinu čine Turci. Iako su uglavnom doseljeni kao radna snaga još šezdesetih godina prošlog veka, ostali su otuđeni u odnosu na ostatak nemačkog društva. Tako je i u politici, gde je od 613 članova Bundestaga samo njih petoro turskog porekla.
Džem Ezdemir postao je kultna figura u političkom životu Nemačke 1994. godine, kada je u svojoj 28. godini postao prvi Turčin koji je ušao u nemački parlament - Bundestag. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Danas, kao uticajan član Evropskog parlamenta u Briselu, sa tri objavljene knjige i bezbroj javnih nastupa iza sebe, stekao je imidž budućeg titana u tamošnjoj vrlo uticajnoj stranci „Zelenih“. Pripada reformističkom krilu partije, koje okuplja pragmatične ljude okrenute biznisu, i trebalo bi da zameni jednog od trenutnih kolidera stranke Rajnharta Bitikofera. Po pravilu, „Zelene“ vodi jedan lider reformista u tandemu sa predstavnikom drugog krila partije, okrenutog ekologiji i pacifizmu, na čijem je čelu trenutno Klaudija Rot. Novi lideri biće izglasani na kongresu stranke zakazanom za 14. novembar.
Mada je podržao prijem Turske u Evropsku uniju, oštre kritike koje je Ezdemir uputio Ankari zbog kršenja ljudskih prava dovele su do toga da bude obeležen kao izdajnik. Za sebe kaže da je „Nemac među Turcima a Turčin među Nemcima“, uveren da mu upravo ta činjenica daje kredibilitet. Iako u poslednje vreme izbegava da se bavi etničkim pitanjima, veoma je aktivan kada se radi o obrazovanju, jer studentima stranog porekla u Nemačkoj nije lako da se uklope i napreduju. Namerava da reformu obrazovanja istakne kao jedan od prioriteta za svog mandata na čelu stranke „Zelenih“.
PACIFIZAM I EKOLOGIJA
Stranka Zelenih izrasla je iz antiratnog pokreta okrenutog zaštiti životne sredine koji se javio u Nemačkoj sedamdesetih godina 20. veka. Na vlasti je u mnogim nemačkim pokrajinama i gradovima i bila je partner Socijaldemokratama u koaliciji kojom je predsedavao kancelar Gerhard Šreder, od 1998. do 2005. Najpoznatiji njen član svakako je bivši ministar spoljnih poslova Nemačke Joška Fišer, koji se 2005. godine povukao iz parlamenta da bi karijeru nastavio kao pisac i predavač.
Kao sin pečalbara koji su sedamdesetih godina prošlog veka stigli u Nemačku, Džem Ezdemir rođen je u južnoj pokrajini Baden-Virtemberg, i još u školskim danima preuzeo je ulogu portparola turske zajednice, kada su se drugovi iz razreda podsmevali njegovoj ambiciji da upiše gimnaziju. Besprekorno govori književni nemački jezik, ali i švapski dijalekat pokrajine u kojoj je odrastao, kada je raspoložen da „prijateljski provocira“ one koji ga smatraju strancem u njegovoj zemlji.
Da li podstaknuta Ezdemirovim usponom ili prosto stanjem u nemačkom društvu, tek kancelar Angela Merkel je nedavno apelovala na Nemce i Turke da iskažu više međusobnog poštovanja i tolerancije, uprkos kulturološkim razlikama. „Bez radnika iz Turske i ostalih zemalja posleratni ekonomski bum ne bi bio moguć“, kaže Angela Merkel. „Zbog toga im dugujemo naročitu zahvalnost i priznanje.“ U prilogu za novu knjigu predstavljenu na Sajmu knjiga u Frankfurtu, Merkelova je napisala: „Prirodno je da se različita uverenja i način života povremeno sukobljavaju. Ali osnova evropskih vrednosti počiva na međusobnom poštovanju, kao i razumevanju i toleranciji prema uverenjima ostalih.“
