Izvor: RTS, 12.Sep.2010, 19:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Turci za promene ustava?

Prema nepotpunim rezultatima, čak 61 odsto građana Turske glasalo za promene ustava, koje bi trebalo da približe tu zemlju evropskim standardima. Ustavne promene predložila vladajuća stranka premijera Tajipa Erdogana. Pristalice Radničke partije Kurdistana napale izborno mesto u jugoistočnoj Turskoj.

Više od 49 miliona Turaka, koliko ih od 70 miliona stanovnika ima pravo glasa, danas se izjašnjavalo o ustavnim amandmanima u kojima se predviđaju značajne novine.

>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />Grupa masikarnih ljudi napala je molotovljevim koktelima i kamenicama građane dok su glasali na referendumu o ustavnim amandmanima u Mersini, mestu u jugoistočnoj Turskoj, javile su lokalne novinske agencije.

Maskirana grupa od nekoliko desetina ljudi, koja je napala jedno izborno mesto, uzvikivala je slogane podrške zabranjenoj Radničkoj partiji Kurdistana, koja se decenijama bori za autonomiju kurdskog naroda. Policija je koristeći suzavac i palice rasterala napadače i sprečila teže incidente.

U provinciji Sirt, takođe na jugoistoku Anadolije, danas je poginuo jedan vojnik kada je patrola u vozilu naišla na podmetnutu minu.

PKK je u Americi, Evropskoj uniji i Turskoj na listi terorističkih organizaciija.

U kampanji za današnji referendum, legalna prokurdska Partija mira i demokratije, koja ima 20 poslanika u parlamentu, pozvala je Kurde da bojkotuju glasanje, pošto se u ustavu ne garantuju autonomna prava pripadnicima tog naroda, kojih u Turskoj ima oko 12 miliona.

Prema nepotpunim rezultatima, čak 61 odsto građana glasalo je za predlog vladajuće Partija pravde i razvoja, prenosi turska televizija NTV.

Turska želi u Evropsku uniju, a paket od 26 reformi, tvrdi premijer Erdogan, ojačaće demokratiju u zemlji i približiti je evropskim normama. Erdogan traži i da se vojsci smanje ovlašćenja i njen uticaj svede na onaj koji je imala pre vojnog udara, 12. septembra 1980. godine.

Vlada je predložila 26 amandmana, od kojih neki zadiru u suštinu državnog uređenja, pogotovo kada je reč o pravosuđu. Predviđeno je da se poveća broj sudija u Ustavnom sudu, kao i članova Visokog saveta sudija i tužilaca, tela koje kontroliše rad pravosudnih organa.

Sporno je, međutim, što će ubuduće jedan broj njih imenovati predsednik države, parlament i ministar pravde, što može da ugrozi nezavisnost pravosuđa, tvrde u opoziciji.

Polemike je izazvao i predlog po kome civilni sudovi mogu da vode procese protiv najviših vojnih oficira za krivična dela protiv naroda i države. To će, upozoravaju u armiji, otvoriti vrata za "politička suđenja" ljudima u uniformama, a u vladi odbacuju ove optužbe.

Opozicija, takođe, tvrdi da je cilj reformi islamizacija države.

U opoziciji tvrde da će ove promene omogućiti vladi da kontroliše rad pravosuđa i armije, koji su dosad bili bastion sekularnog sistema.

"Premijer Erdogan želi da imenuje sudije. To će ugroziti sekularni sistem zemlje", upozorava lider vodeće opozicione Republikanske narodne partije Kemal Kiličdaroglu.

Ovaj referendum je svojevrstan test za premijera Erdogana, državnika koji poslednjih desetak godina dominira turskom političkom scenom. Pogotovo što se on održava nepunu godinu dana uoči parlamentarnih izbora.

Nastavak na RTS...

Radio Slobodna Evropa: Turci na referendumu podržali konzervativnu islamsku vladu