Izvor: Politika, 22.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turci ljuti na Francuze
Ankara optužuje Nikolu Sarkozija da je zbog „političkih kalkulacija” izgurao zakon o zabrani poricanja genocida nad Jermenima
Odluka francuskog parlamenta da usvoji zakon na osnovu koga će se oni koji ustvrde da nad Jermenima nije izvršen genocid na prostorima Turske kažnjavati do godinu dana zatvora i 45.000 evra, juče je u Ankari podiglo temperaturu do usijanja. Sve je potisnuto u drugi plan: i obračuni sa kurdskim pobunjenicima koji traju danima, i kriza u susednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Siriji i zdravstveno stanje premjera Tajipa Erdogana, koji je nedavno operisan.
U Ankari je odmah odlučeno da se iz Pariza povuče ambasador Tahsin Burudžoglu, koji se danas vraća u zemlju. Ali, to je početak. Premijer Erdogan je najavio da će u etapama saopštiti druge mere koje će, kako je rekao, imati „teške i nepopravljive posledice” za odnose između dve zemlje.
Na udaru kritika posebno se našao francuski predsednik Nikola Sarkozi koji i odranije nije omiljena ličnost u Turskoj pošto se otvoreno protivi ulasku Ankare u EU. On je, kako se tvrdi, ovaj potez povukao zbog „sitnih političkih kalkulacija”. Šef Jelisejske palate na ovaj način pokušava da pridobije glasove jermenske dijaspore u Francuskoj (oko 500.000 ljudi), na aprilskim predsedničkim izborima. U Parizu kažu da su te optužbe neosnovane.
„Svi narodi danas treba da budu lucidni i hrabri i da se suoče sa svojom istorijom. Prošlo je skoro 100 godina od genocida nad Jermenima, odgovorni za to nisu živi, tako da je to samo pitanje priznavanje istorijskih činjenica”, objasnio je ministar za evropska pitanja Žan Leoneti, odgovarajući na teške optužbe koje su stigle iz Turske, prenose lokalni mediji.
Posle „šamara” koji je stigao iz Pariza u Turskoj svi govore istim jezikom, bez obzira na političke boje. U jednom se slažu: Sarkozija treba kazniti!
Vodeća opoziciona stranka – Republikanska narodna partija – uzvratila je istom merom: optužila je Francusku da je, kao kolonijalna sila, izvršila genocid u nekoliko afričkih zemalja. Ona je već predložila da parlament u Ankari usvoji zakon kojim bi se ubuduće kažnjavalo poricanje tih francuskih zločina zatvorom do dve godine i novčanom kaznom do 90.000 evra.
„Francuska je od 1950. do 1958. godine u Alžiru ubila milion i po građana, a u Ruandi 1994. godine – 800.000”, piše u obrazloženju tog zakona.
U nezapamćenoj halabuci, kao da se izgubila mera. Usamljeni glasovi razuma gotovo ne mogu da dopru do javnosti.
„Ekonomski embargo i bojkot neće doneti bilo kakav vidljivi rezultat. Mi već imamo loše iskustvo sa Italijom kada smo 1998. uveli bojkot što je privremeno pružila utočište kurdskom pobunjeniku Abdulahu Odžalanu”, upozorila je predsednica Asocijacije industrijalaca i biznismena Turske (TUSIAD) Umit Bojner.
Ona skreće pažnju da je ukupna robna razmena između dve zemlje dostigla 13 milijardi evra, a francuske investicije šest milijardi i da to treba sačuvati. Ali, džaba, niko se na to ne osvrće.
Ne može da se čuje ni glas onih koji razložno upozoravaju da će sve ovo – i francuski potez i reagovanja u Ankari – još više rasplamsati nacionalističke strasti i među Jermenima i među Turcima. To će iznova otvoriti nezaceljene rane, što će još više otežati pomirenje dve susedne zemlje.
Vojislav Lalić
objavljeno: 23.12.2011
