Izvor: B92, 01.Mar.2013, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tucić: Rano za papu iz Afrike
Vatikan -- Još je rano za papu iz Afrike, pošto tamo postoji veća moralna strogost koja ne odgovara Evropi, smatra verski analitičar Živica Tucić.
Benedikt XVI je i zvanično juče u 19h postao prvi papa koji je u poslednjih sedam vekova podneo ostavku na tu funkciju, okončavši osam godina dugu i burnu vladavinu.
Time je započeo period "prazne stolice" i proces izbora novog pape među kardinalima.
"Italijani žele, posle dvojice papa koji nisu bili Italijani, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da se ponovo izabere papa iz njegove zemlje. Na to su navikli mnogo vekova. Mnogo je kardinala Italijana, 25. Za papu iz Afrike je prerano.
Tamo vlada jedan drugi moralni kodeks, veća strogost, koja ne odgovara Evropi. Tamo postoji rezerva prema onima koji su razvedeni, seksualni moral, prema abortusu, prema homoseksualizmu. To su neke katergorije koje teško mogu da odgovaraju ovde Evropi", kaže za B92 Živica Tucić.
U igri za novog papu je 12 imena kardinala iz gotovo čitavog sveta, a biraće ga, kako je ranije najavljeno, tajnim glasanjem 115 kardinala.
Imena koja se najčešće pominju kao mogući naslednici Bendikta XVI su: italijanski kardinati Angelo Skola i Djanfranko Ravasi, Peter Turskon iz Gane, Leonardo Sandri iz Argentine, Oskar Maradiaga iz Hondurasa, Brazilci Odilo Šerer i Žao Braz de Aviz, Kanadjanin Mark Oulet, Timoti Dolan iz SAD, Austrijanac Kristofer Šoenborn, Madjar Peter Erdo i Filipiniac Lus Tagle.
Tucić, naime, smatra da bi zbog rešavanja tog niza otvorenih pitanja u Rimokatličkoj crkvi najpre trebalo da zaseda treći vatikanski sabor.
Upitan koji bi papa najviše odgovarao pravoslavnim crkvama, Tucić za Tanjug kaže da svi koji se pojavljuju kao kandidati mogu biti papa kada je reč o odnosima sa pravoslavljem.
“Vatikan je otvoren za ekumenizam i Rimokatolička crkva sa tim nema problem i sa njihove strane niko više ne bi odbijao kontakte. Rezerve su na strani pravoslavlja”, rekao je Tucić.
Za Tucića favoriti za novog papu su Austrijanac Kristofer Šoenborn, Italijani Agnelo Skola i Djankarlo Ravasi, kao i Kanadjin Mark Oulet.
Tucić je uveren da će se za novog papu glasati najmanje pet do deset krugova i da to ne treba razumeti kao minus već prihvatiti kao sužavanje izbora.
On je ocenio da je dobro ako konklava počne 11. marta, kako je juče najavljeno u Vatikanu, jer bi u tom slučaju verski lider 1,2 milijardi katolika mogao biti izabran do 15. marta.
“U svakom slučaju novi papa treba da bude izabran do poslednje nedelje marta, kada počinje velika nedelja uoči Uskrsa koji katolici ove godine obeležavaju 31. marta”, rekao je Tucić.
Inače, redosled postupka za vreme “prazne stolice” i održavanje konklave odredjen je apostolskim ustavom (Universi Dominici Gregis) koji je potpisao Ivan Pavle II 1996. godine, a sada je dodatkom Benedikt XVI omogućeno da konklave budu sazvane i pre predvidjenih 15 do 20 dana od trenutka kada je papinska stolica prazna.
Papin kabinet je od sinoć zapečaćen, a papin prsten, tzv. ribarov prsten je uništen, jer on predstavljai papin lični pečat.
Međutim, prsten Benedikta XVI neće biti razbijen, već će biti samo ogreben da se više ne bi mogao upotrebljavati.
Svim kardinalima Rimske kurije prestala su njihova zadužena osim državnom sekretaru, kamerlengu, papinskom rimskom vikaru, vikaru Grada Vatikana i dekanu kardinalskog zbora.
Kamerlengo je kardinal koji upravlja početkom konklave.
Kardinal kamerlengo Svete Rimske Crkve uglavnom obavlja dve dužnosti kad je papa na putovanju ili u njegovoj odsutnosti upravlja materijalnim dobrima, a puno je poznatija zadaća koju obavlja nakon papine smrti.
Kamerlengo proglašava smrt pape, razbija Petrov prsten, zapečaćuje papinske prostorije, preuzima vlast nad papinskom kućom i organizuje konklavu koja bira novoga papu.
U nedavnoj istoriji samo je dva puta ista osoba pokrivala dve dužnosti, državnog sekretara i kamerlenga. To je bio Eugenio Paceli, budući papa Pio XII i kardinal Žan Mari Vilot koga je na položaju državnog sekretara 1979. zamenio kardinal Agostino Kasaroli.
Kardinali u periodu prazne stolice ne smeju donositi nikakve odluke.
Mogu se sastajati u opštim kongregacijama, dakle svi zajedno, ali i u posebnim.
Posebnu kongregaciju čine kamerlengo, dekan i još tri kardinala koji mogu predložiti neke detalje ostalim kardinalima vezane za objašnjenje apostolskog ustava.
