Izvor: Politika, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tržište kao bojište
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra – Usred predbožićne potrošačke groznice mnogi Amerikanci ovoga puta odustaju od običaja da pilje samo u zavodljivu robu. Malo-malo, pa bace pogled i na ostale mušterije.
Obraćanje pažnje na druge nije izraz narastanja ni konzumentske konkurentnosti ni društvenosti. Ono je, pre svega, pojačana mera lične bezbednosti, posle masakra u tržnom centru u Omahi, gde je ove nedelje jedan tinejdžer – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez posla, škole i životnog smisla – ubio osmoro ljudi, a onda i sebe.
Odjednom se, tako, ispostavio raskol u sili koja ponajviše objedinjava živalj supersile – vaskolikoj potrošnji. Kad je taj pretpostavljeni strasni kupac, kao simbol zajedništva, spremniji da oduzima živote nego da nakrcava robu, šta onda treba očekivati od drugih, manje socijalizovanih pojedinaca, zabrinuli su se građani.
Narasle strepnje
Nadležni su prethodno upozoravali da bi teroristi mogli da udare baš na tržne centre, jer ih vide kao šansu za masovnu egzekuciju, ali se sada trude da ospokoje sugrađane. "Ubistva u šopinzima su ekstremno retka", poručio je šef Federalnog istražnog biroa Robert Miler. I podsetio – da je Amerika "slobodna zemlja kojoj ne priliči da stražari na svakoj kapiji". Umirivanju javnosti se pridružio i njujorški profesor bezbednosnog menadžmenta Robert Mekraj: "Relativno je malo kriminala u tržnim centrima, kad se u vidu ima podatak da ih posećuje 190 miliona ljudi mesečno."
Strepnje su ipak narasle toliko da su rasplamsale polemiku. Žmarce je naročito pojačala – kako konstatuje visokotiražni "Ju-Es-Ej tudej" – okolnost da su se u Omahi sudarile dve ovdašnje "klasike": ideal šopinga (pogotovu pretprazničnog) i pojava sumanutog revolveraša (kao u filmskom vesternu) koji oko sebe bljuje vatru.
Tržište je oduvek bilo neka vrsta bojišta, podsećaju hroničari, ali poprišta čija se surovost ogleda u posezanju za novčanikom – a ne za redenikom. Navode i poslovicu gurua biznisa sa Dalekog istoka koji su sisteme zasnovali na principu "bolje je trgovati, nego ratovati".
Ali, kad se vidi da su "stvari krenule naopako", treba da se pojačaju mere bezbednosti i oko znamenja slobodnog tržišta, svima otvorenih vrata, kako bi se predupredile eksplozije nasilja iz nesistemskih duša, sugeriše se s raznih strana. Neki predlažu kopiju "izraelskog sistema, s postavljanjem detektora na ulazima"...
Ispadi u stilu Divljeg zapada ipak se ne mogu sprečavati po metodima Bliskog istoka, odgovaraju branioci američkih tradicija. Ovde je sve posvećeno mamljenju kupaca i smanjenju njihove samokontrole pa bi, dodaju, mere bezbednosne kontrole negativno uticale na potrošnju, koja je i materijalni i psihološki temelj sistema.
Pod okriljem "globalnog rata protiv terorizma" već su, doduše, sužene tradicionalne građanske slobode, ali se još nije otišlo "tako daleko" da bi se potiskivale potrošačke slobode, a pogotovu navike na sticanje. Ne smemo da dozvolimo da nas jedno zlo odvraća od pribavljanja dobara i nabaci nam strah umesto uživanja, čuju se alarmi, među kojima su i glasovi i dama iz Omahe – Ketlin Heselink i Džudi Mošer. Detektori na ulazima robnih kuća bi, po njima, pre odagnali kupce nego što bi sprečili napadače.
Voditelj jednog radijskog kontakt-programa Majkl Medved upozorava da su zastrašivanja ionako prevršila meru. Pominje nekoliko "katastrofičarskih" novih knjiga. U jednoj se kaže da "Amerika srlja u sopstveni raspad", druga ukazuje na "desetostepeni projekat Bušove administracije za zavođenje fašističke diktature". Na sličnoj talasnoj dužini je i video-snimak s "faktima" da "međunarodni bankari kuju plan za likvidaciju 80 odsto čovečanstva"...
Sumnje u optimistu
Olakom uspaničavanju doprinose, nastavlja autor, i akteri zahuktale predizborne kampanje za predsednika SAD. Ispada, precizira, da ako ne glasaju za jednog od njih, građani rizikuju da "ostanu bez odbrane od terorizma, izgube zdravstveno osiguranje, da budu izloženi upadima ilegalnih imigranata, uspostavljanju "fundamentalističke teokratije".
I ne samo to. Komentator, koji sebe predstavlja kao optimistu, žali se da ga nazivaju "naivčinom" i "ovcom". I – da mu stižu sumnjičenja da je "plaćenik" neke od političkih struja.
Otprilike, ako nisi katastrofičar, onda si katastrofalan. Političarima polazi za rukom da spoje, ako ne građane, a ono te dve krajnosti: Bela kuća je pričala da im preti katastrofa pošto "Irak poseduje oružje za masovno uništavanje", ali se ta tvrdnja pokazala kao katastrofalna greška, ratna i uopšte.
Potrošači su izvan tih podela, pa je utoliko teže dati dijagnozu – na šta su spremni. Zna se jedino da ne žele da ostanu bez – statusa kupca. Mogu da ne odu ni na ratište ni na biralište, ali moraju – na tržište.
[objavljeno: ]
