Izvor: Politika, 26.Jan.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trostruki jubilej Kuvajta
Pola veka nezavisnosti, dve decenije od oslobođenja od iračke okupacije i pet godina otkako je na vlast došao novi emir
Država Kuvajt slavi trostruki jubilej: pola veka nezavisnosti, dve decenije od oslobođenja od iračke okupacije i pet godina otkako je na vlast došao emir Sabah al Ahmad al Sabah.
Prvi povod sam propustio, kada je Kuvajt 1961. dobio nezavisnost od Britanaca, ali pamtim silne vesti o prosperitetu malog zalivskog emirata, u kome su se nekada vadili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biseri, od kada je u petom najvećem svetskom rezervoaru nafte krenula eksploatacija, kada je dramatično promenjen stil života Kuvajćana, kada su ušli u veliki biznis i počeli da stiču svetsko obrazovanje koje im omogućava sadašnji dohodak po stanovniku od 82.000 dolara godišnje.
Bio sam svedok središnjeg jubileja 1991. Šest meseci posle iračke invazije na zemlju koja ga je obilato finansirala u ratu protiv Irana, i samo dva dana od evakuacije poraženih snaga Sadama Huseina ušao sam u oslobođeni grad posle sedam sati vožnje iz baze „Peščane oluje” u Daranu, u Saudijskoj Arabiji.
Bili su to dani trijumfa retko široke i homogene koalicije 30 zemalja koju je Amerika okupila u prvom Zalivskom ratu. Buš stariji, za razliku od sina 12 godina kasnije, nije dopustio da jedna velika zemlja okupira malu. „To neće moći.”
Opšte oduševljenje slobodom, koju je Kuvajt platio sumom od 17 milijardi dolara, nisu mogli da pomute ni zapaljeni izvori nafte iz kojih je svuda kuljao gust crni dim pretvarajući dan u noć. Bila je to poslednja Sadamova osveta.
Razdragana masa mahala je zastavama i trubila sirenama duž korniša uz obalu Persijskog zaliva kojim dominiraju dva tornja koje je davno izgradio beogradski PIM. Oprezno sam ulazio u državne zgrade ili bolnice jer su okupatori imali toliko vremena da po gradu polože stotine maskirnih eksplozivnih naprava.
Rane su zaceljene. Kuvajt je povratio svoju nezavisnost. Vratio se svakodnevnom životu bogato nagrađenom naftom i jednim od najviših standarda na svetu. Deseta godišnjica oslobođenja prošla je uglavnom neopaženo.
Izazovi ove ustavne monarhije danas se ne tiču Iraka. Tiču se opštih problema arapskog sveta koje je nedavno tako dramatično u prvi plan izbacila tuniska „revolucija jasmina”.
Ali, za razliku od Egipta, Alžira, Jemena ili Tunisa, zalivska zemlja ne mora da brine o socijalnom buntu siromašne arapske ulice. Vladar Kuvajta je ipak, predostrožnosti radi, svakom od 1,2 miliona kuvajtskih državljana dodelio po 3.500 dolara u kešu i besplatne osnovne prehrambene proizvode do marta 2012.
Četiri milijarde dolara, koliko to košta, nije ništa za zemlju koja raspolaže sa 300 milijardi dolara na finansijskim tržištima.
Iako 2,4 miliona stranaca koji rade u Kuvajtu, mahom iz južne Azije, neće moći da se okoristi vladarevom dobrotom, ekonomska moć obezbeđuje mir.
Drugi deo priče tiče se eventualne potrebe za političkim reformama države koja je, kao i svi njeni zalivski susedi, duboko konzervativna.
Kuvajt još od 1962. ima ustav po kome je postao prva parlamentarna demokratija u Persijskom zalivu. Iako su od 50 članova parlamenta – četiri su žene – 15 ministri koji nisu birani, poseduje nesumnjivo najdinamičniji politički život u regionu u kome glavnu reč imaju vladajuće porodice.
Političke stranke su zabranjene, što ne znači da opozicije nema. Čine je nezavisni poslanici koji se potom okupljaju u blokove.
Kada je početkom decembra zbog izveštavanja o udaru policije na jedno javno okupljanje opozicije zatvoreno dopisništvo Al Džazire, jedan takav blok odmah je zatražio da se ispita da li premijer šeik Neser al Mohamad al Sabah krši ustav i ugrožava javne slobode.
Gotovo nezamislivo za druge zemlje Zaliva, šeik Naser – ugledni član porodice Sabaha i vladarev nećak – prihvatio je da kao prvi šef vlade u Zalivu izađe pred parlament i odgovara na pitanja opozicije.
Početkom januara jedva je preživeo glasanje o nepoverenju vladi: 25 za, 25 protiv – ali bila je neophodna većina.
Analitičari kažu da česte promene u vladi, ostavke i raspuštanja parlamenta odlažu sprovođenje zakona o reformama privrede i liberalizaciji tržišta.
Premijer je od imenovanja februara 2006. čak pet puta podnosio ostavku, dok je u istom periodu parlament tri puta bio raspuštan.
Uskoro predstoji zamena novih pet ministara, ali tradicija ukazuje da vladajuća porodica Sabaha ume da krmani brodom koji plovi po moru nafte.
Boško Jakšić
objavljeno: 27.01.2011.
