Izvor: Blic, 30.Okt.2009, 06:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trojka u finalu trke za EU predsednika
Lideri EU juče su dvodnevni samit u Briselu počeli raspravom o klimatskim promenama, a premda zvanične diskusije o kandidatima za funkcije prvog predsednika i šefa diplomatije Unije verovatno neće biti ni danas, iza kulisa se lome koplja oko tih novih dužnosti koje uvodi Lisabonski sporazum. Ta tema će biti udarna na vanrednom samitu koji bi trebalo da bude održan 11. ili 12. novembra. U finalu trke za predsednika Unije spominju se tri imena: pored Tonija Blera, bivšeg britanskog premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Žan-Klod Junkera, predsednika vlade Luksemburga, kao jak kandidat ušao je i Jan Peter Balkenende, holandski premijer.
Antonio Misiroli, direktor istraživačkog odeljenja Centra za evropsku politiku (EPC) iz Brisela, kaže za "Blic” da će odluka o ljudima koji će preuzeti dve nove funkcije biti doneta na vanrednom samitu za dve nedelje.
"To je pod uslovom da češki Ustavni sud 3. novembra odbije žalbu konzervativnih senatora na Lisabonski sporazum, a Vaclav Klaus, predsednik Češke, potpiše dokument o reformi Unije 4. ili 5. novembra. Švedsko predsedništvo EU onda bi imalo nedelju dana da pripremi vanredni samit, a Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, sastav svog tima bi objavio odmah na samitu ili dan-dva nakon njega”, kazao je Misiroli.
Uprkos tome što juče nije bilo zvanične rasprave o osobi koja bi trebalo da preuzme funkciju predsednika EU, ta tema je je jedan od prioriteta lidera EU. Britanski list "Dejli mejl” tvrdi da su se u sredu uveče u Parizu na tajnoj večeri našli Nikola Sarkozi, predsednik Francuske i Angela Merkel, nemačka kancelarka, a tema sastanka bila je Blerova kandidatura za predsednika Unije. Merkelova je navodno Sarkoziju rekla da joj se ne sviđa ideja da Bler preuzme tu funkciju.
Misiroli za naš list objašnjava da je bivšeg britanskog premijera za mesto prvog predsednika EU kandidovao upravo Sarkozi pre dve godine, što je po mišljenju analitičara iz Brisela bilo bizarno, jer je političar desnog centra predložio kolegu sa levice. Sarkozi je, naime, želeo da za predsednika EU bude izabran političar uticajan i van okvira Unije.
"Blera podržavaju Britanci i Francuzi, kao i Poljska. Merkelova je protiv Blera, ali čini mi se da je odustala i od podrške Junkeru, jer on dolazi iz Luksemburga, zemlje koja nema veliki uticaj. Umesto Junkera, Merkelova bi mogla da podrži Holanđanina Balkenendea”, smatra Misiroli.
Premijera Holandije otvoreno podržava i Španija, koja se žestoko protivi kandidaturi Blera, zbog njegove uloge u ratu u Iraku. Prama rečima Misirolija, Balkendeova prednost je što dolazi iz države koja čini jezgro EU, koja je je bila kolonijalna zemlja i poznata u svetu, kao i to što vodi vladu "velike koalicije” u kojoj učestvuju i njegovi konzervativci i socijaldemokrate.
"Bitno je i to što ga ni Merkelova ni Sarkozi ni Barozo ne vide kao pretnju njihovom uticaju. Mlad je, likom podseća na Harija Potera, a Evropi bi u ovom trenutku bilo potrebno upravo malo magije za rešenje problema”, naveo je Misiroli.
Evropski lideri juče nisu mogli da se dogovore koliko novca EU treba da ponudi kao pomoć siromašnim zemljama Unije u borbi protiv klimatskih promena. Fredrik Rajnfelt, premijer Švedske koja predsedava EU, kaže da bi time mogao da budu ugrožen i širi dogovor na konferenciji UN o klimi u novembru u danskoj prestonici Kopenhagenu.
Kandidati za najviši položaj u Evropi
Bivši britanski premijer Toni Bler izbio je na čelo trke za novi položaj predsednika Evropske unije. Prvi predsednik Unije mogao bi da bude naimenovan već na narednom samitu EU, 29.-30. oktobra, ali samo ako evroskeptični češki predsednik Vaclav Klaus potpiše Sporazum iz Lisabona.
Toni Bler, 56: britanski premijer od 1997. do 2007. Političar koji uživa veliki ugled i na ti je sa mnogim svetskim liderima. Uživa podršku francuskog predsednika Nikole Sarkozija, ali ga neki evropski lideri kritikuju zbog energične podrške bivšem predsedniku SAD Džordžu Bušu i ratu u Iraku pod vođstvom SAD. Podrška bi mogla da iščili ukoliko češko protivljenje Sporazumu odloži odluku za narednu godinu.
Jan Peter Balkenende, 53: holandski premijer na čelu koalicione vlade, dokazani rekorder u postizanju kompromisa do kojih se dolazi pregovorima. Ovaj demohrišćanin trenutno uživa podršku nemačke kancelarke Angele Merkel.
Žan-Klod Junker (55): premijer Luksmburga je izjavio da ne bi odbio ponudu da postane predsednik EU. Junker važi za jednog od „najčistijih” evropskih političara, koji nije pominjan u aferama. Na poziciji premijera je od 1995, a predsedavao je EU dva puta - 1997. i 2005. godine.
Fransoa Fijon (55): politički savetnik Nikole Sarkozija, predsednika Francuske, tokom njegove predizborne kampanje 2007. Premijer postaje 17. maja te godine. U Parizu smatraju da su Fijonove šanse da postane prvi predsednik EU skromne.
Ostali kandidati: moraju biti aktuelni ili bivši šefovi vlada.
Felipe Gonzales: bivši premijer Španije
Pavo Liponen: bivši socijaldemokratski premijer Finske
Marti Ahtisari: bivši finski predsednik
Herman van Rompuj: sadašnji belgijski premijer
Meri Robinson: bivši premijer Irske
Za Srbiju važniji šef diplomatije EU
Misiroli tvrdi da predsednik EU neće igrati veliku ulogu imati u odnosima sa Srbijom i Balkanom, osim što će formalno da predstavlja Uniju u inostranstvu. "Za vas je važnije ko će biti novi šef diplomatije EU", napominje on. Među kandidatima on pominje Karla Bilta, koji važi za prijatelja Balkana. U Evropi u kojoj dominiraju vlade desnog centra, zbog uspostavljanje ravnoteže bi šef diplomatije mogao da postane političar sa levice, kao što je Dejvid Miliband, šef britanske diplomatije. Oli Ren, komesar za proširenje EU, mogao bi da bude kompromisno rešenje, pošto je liberal.
