Izvor: Politika, 21.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trojanske varke SAD
Američki vojni stručnjaci i komentatori godinama obmanjivali svetsku javnost posredstvom medija – po nalogu Bele kuće i Pentagona
Administracija SAD obrela se, po ko zna koji put u nizu, na tapetu kritike – zbog manipulisanja javnim mnjenjem posredstvom medija. Dnevnik „Njujork tajms” optužio je Belu kuću i Pentagon da su angažovali vodeće vojne stručnjake SAD i ugledne vojnopolitičke komentatore da bi širom sveta širili informacije po ukusu nalogodavaca. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << U korist zvanične, pre svega ratne, politike SAD. („Politika” je kratko izvestila o tome u jučerašnjem izdanju.)
Na osnovu pozamašne, do detalja precizne, analize njujorški dnevnik je zaključio da je reč o jednoj od najvećih afera američke administracije, od „Votergejta” naovamo. Rekonstruisani su nastanak ideje i taktika obmane javnosti koja se, u međuvremenu, tituliše kao „nusprodukt trojanske varke”.
Spontani patriotizam
Sve je počelo u leto 2005. godine, navodno spontanom inicijativom petorice visoko dekorisanih vojnih veterana – patriota.
Generali Donald Šepard, Bob Skils, Vejn Dauning, Montgomeri Megs, i pukovnik Kenet Alard obrazovali su grupu od nekoliko desetina vojnih stručnjaka i vojnopolitičkih novinara analitičara da bi posetili ozloglašeno mučilište CIA u sklopu američke vojne baze Gvantanamo, na Kubi. Ideja vodilja ovih, kako su formulisali, patriotski nadahnutih poznavalaca vojnih običaja i dešavanja bila je „da se spere ljaga implicirana tendencioznim i sramotnim izveštajima organizacije Amnesti internešenel, koje su elektronski mediji i štampa nemilice eksploatisali”. (AI je upravo u to vreme prvi put uporedio Gvantanamo sa „Gulagom nove epohe”.)
Potpomognuta od vojnog vrha, valjda opet spontano, šarolika grupa komentatora sa specijalnim zadatkom koristila je službeni avion potpredsednika SAD Dika Čejnija.
Inicijativu je odmah preuzeo vazduhoplovni general Donald Šepard. Latio se novinarskog zadatka na licu mesta. Pozvao je redakciju Si-En-Ena iz Gvantanama. U telefonskom izveštaju, emitovanom u udarnim večernjim vestima, Šepard je konstatovao: „...Sve što smo ovde videli i doživeli ne odgovara kritici koja se ovih dana nameće američkoj i svetskoj javnosti... Očigledno je da su ti ljudi (kritički nastrojeni autori) pogrešno informisani, da su pisali o nečemu što nisu ni videli ni doživeli.”
Pažnja javnosti, podstaknuta emitovanim telefonskim izveštajem paradnog vojnika, prihvaćena je kao dobrodošao dokaz o efikasnosti „eksperimenta”. Formirana je takozvana udarna grupa od oko 150 analitičara, delom vojnih veterana, delom profesionalnih novinara. Broj članova grupacije širi se do današnjeg dana. Uz vodeće elektronske medije SAD – pre svih TV koncern Foks, u vlasništvu medijskog magnata Ruperta Mardoka, ali i TV ustanove Si-En-En, En-Bi-Si, u nešto manjem obimu i Si-Bi-Es, i „Ej-Bi-Si, „Njujork tajms” imenovao je i londonski dnevnik „Tajms” kao distributera „pripremljenih, odnosno prepariranih” analiza. Koliko je svetskih medija svesno prihvatilo, ili naselo „Trojancima” američke propagande, predmet je nagađanja. Prema procenama, broj „analitičara”, stalno ili povremeno angažovanih od strane administracije SAD premašuje hiljadu osoba.
Privlačnost dolara
„Patriotizam motiviše”, lakonski je primetio portparol Pentagona Brajan Vitman. Priznajući da su mediji snabdevani informacijama „zarad pružanja objektivne slike događanja”, propustio je priliku da obelodani kako su te patriote nagrađivane.
„Njujork tajms” je obelodanio podatak da se vojnim analitičarima i novinarima isplaćuju honorari – nagrade za ispoljeni patriotizam – u visini od 500 do 1.000 dolara po TV nastupu, odnosno po objavljenom članku. Ta suma, međutim, ni približno ne odslikava prave (finansijske) motive, ni dimenzije profita.
„Većina vojnika veterana koji su nastupili ili nastupaju kao medijski analitičari imaju daleko unosnija zanimanja...” istakao je „Njujork tajms”: „Mahom se vode na platnim listama namenskih koncerna, koji ostvaruju basnoslovne profite u ratu protiv terorizma. Na tom, drugom radnom mestu, novopečeni analitičari su stručni savetnici, plaćeni lobisti, izvršni direktori kompanija...”
U prilog rečenom ide izjava penzionisanog armijskog pukovnika Džona Gereta. Po otkrivanju afere, požurio je da istakne kako za svoje komentare za radio i TV Foks nije primio ni dolara honorara. Propustio je da pomene da platu prima kao lobista konsultantske agencije „Peton Bogs”, koja posreduje između Pentagona i zainteresovanih namenskih koncerna pri uspostavljanju saradnje.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 22/04/2008]
