Izvor: Politika, 31.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka sa vremenom
Bliski istok je i ove godine dominirao svetskim zbivanjima. Ubilački irački haos, razorni rat Izraela i Hezbolaha u Libanu, palestinska drama. Iran je priča za sebe. Vašington optužuje Teheran da pokušava da napravi atomsku bombu. Da li će SAD otvoriti još jedan front? Boško Jakšić i Miroslav Lazanski, ugledni komentatori "Politike" koji su dosta vremena proveli po vrućem pesku regiona – često ga različito tumačeći – daju svoje vizije za 2007. godinu.
--------------------------------------------------------------------------
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Posle dvomesečnih teških pregovora u Njujorku, zbog odbijanja Teherana da suspenduje program obogaćivanja uranijuma, Savet bezbednosti UN uveo je sankcije Iranu u vidu zabrane snabdevanja te države materijalima i tehnologijama koje mogu da doprinesu nuklearnim programima, kao i zamrzavanje sredstava deset ključnih kompanija i 12 osoba povezanih sa tim programima. Iran je, naravno, odmah odbacio sankcije tvrdeći da je njegov nuklearni program namenjen proizvodnji energije, Vašington je najavio i druge mere, dok Moskva i Peking i dalje pozivaju na diplomatske korake prema Teheranu.
Za Irance je atomska bomba danas pitanje nacionalne časti i ponosa i tu nema razlika između mula, ajatolaha i demokratskog dela javnosti, između starih i mladih Iranaca, između konzervativaca i demokrata...
Sankcije prema Teheranu neće uspeti, jer Iran ima dovoljno sredstava da u Rusiji i Kini kupi sve što mu treba, osim toga Rusija je insistirala na amandmanu rezolucije UN koji joj obezbeđuje "legitimne nuklearne aktivnosti u Iranu". Naprotiv, sankcije će samo ubrzati iranski nuklearni program, jer ajatolasi u Teheranu znaju da posle sankcija Vašingtonu preostaje samo vojna opcija. Trka sa vremenom je počela.
Istina, Iran i dalje tvrdi da nastavak svojih nuklearnih istraživanja vezuje isključivo za mirnodopsko korišćenje atomske energije, ali Amerikanci odgovaraju u stilu "šta će zemlji sa toliko mnogo nafte još i nuklearna energija?".
Teheran je odlučio da nastavi proces pretvaranja 37 tona koncentrata uranijuma, poznatog kao "jeloukejk", odnosno mlevenog uranijum oksida, u uranijum heksaflorid, sredstvo za obogaćivanje uranijuma što je sve potrebno radi dobijanja goriva za nuklearne elektrane. Problem je što se istim procesom može dobiti i materijal za atomsku bombu.
Teheran ide dalje u svojim nuklearnim ambicijama, Iranci već imaju balističke rakete kratkog, povećanog kratkog i srednjeg dometa, "šahab-2" dometa 450 milja i "šahab-3" dometa 930 milja čime pokrivaju sve ciljeve u regionu Zaliva i u Izraelu. Niko pametan ne pravi raketu dometa 930 milja da bi na nju postavio bojevu glavu sa klasičnim eksplozivom...
Procesom obogaćivanja urana Iranci tehnološki vladaju, no ostao je još problem upaljača – okidača za atomsku bombu, a to su ktitroni. Nije poznato kako Teheran pokušava da premosti taj nedostatak.
Pritisnut problemima u Iraku, Vašington još odmerava situaciju u Iranu. Kopneni rat protiv Teherana ne dolazi u obzir, jer Amerika za tako nešto jednostavno nema dovoljno vojnika. SAD su se upetljale u vrlo mučne ratove u Iraku i Avganistanu, a ti sukobi daju vremena Iranu da napravi atomsku bombu. Ostaje mogućnost raketnog i vazdušnog udara po izabranim iranskim nuklearnim ciljevima. Amerikanci i Izraelci zajedno, ili svako za sebe?
No, šta posle toga? Jer, to bi samo ujedinilo sve Irance protiv Zapada. Revolucionarni pazdarani kažu da bi u tom slučaju u prolazu Hormuz potopili nekoliko velikih tankera i ceo izvoz nafte iz Zaliva bi stao. Za Evropu i Japan to bi bio ogroman problem. No, profitirali bi Rusi sa svojom naftom.
Izraelci već imaju plan napada na iranske nuklearne kapacitete, pre svega kroz sistem eliminacije ključnih iranskih nuklearnih stručnjaka i diverzije na objektima. Jer, samo avionskim, ili izraelskim raketnim napadima teško je uništiti podzemne iranske nuklearne instalacije.
Vašington razmatra druga rešenja, između ostalog i upotrebu opozicije u Iranu protiv klerikalnih mula, ali i upotrebu krstarećih, pa i interkontinentalnih balističkih raketa "trajdent" i "minitmen" sa klasičnom bojevom glavom, neutronskom bojevom glavom, ili taktičkom nuklearnom bojevom glavom. To bi, posle svega što se događa u Iraku, za SAD bila teška odluka, ali ako Teheran proizvede atomsku bombu, Džordž Buš će ući u istoriju kao najneuspešniji američki predsednik posle Drugog svetskog rata. Irak, Avganistan, Severna Koreja, pa još i Iran.
Sve neuspesi američke politike. Buš mlađi kao da zapravo sve i čini zbog svog mesta u istoriji. Dakle, ako Vašington ne zaustavi vojni nuklearni program Teherana niko Ameriku više neće doživljavati kao hipersilu. Manevarskog prostora za nešto treće više nema...
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 31.12.2006.]
