Izvor: Politika, 05.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka manje, drama više
Džon Mekejn izvojevao kandidaturu republikanaca, a Hilari Klinton smanjila prednost Baraka Obame
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. marta – Trka manje, drama više – ukupni je rezultat jučerašnjeg stranačkog izjašnjavanja o pretendentima za predsednika SAD. Jer Džon Mekejn (71) definitivno je izvojevao republikansku kandidaturu, dok se među demokratama borba zaoštrava posle jučerašnjeg uzleta Hilari Klinton (60) kojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je smanjila prednost Baraka Obame (46).
Praktično, birači u dve američke glave partije juče su doneli dve različite odluke. Pod geslom „nećemo više”, republikanci su okončali svoje neizvesnosti, dok su pokličem „hoćemo još” demokrate izglasale produžetak nadmetanja u sopstvenim redovima.
Oba tabora računaju da su tako sebe doveli u povoljniju poziciju. Republikanci – zato što će imati više vremena za zbijanje redova i korišćenje rivalskih unutrašnjih prepucavanja. Demokrati – zato što nastavljanje atraktivnog dvoboja povećava mobilizaciju biračkog tela u prilog njihovim favoritima.
Mekejn je do broja delegata potrebnog za nominaciju (1.191) došao pobedama na sva četiri glasačka turnira – u Teksasu, Ohaju, Rod Ajlendu i Vermontu. Klintonova je, istovremeno, trijumfovala u prve tri navedene savezne države (pretrpevši poraz samo u četvrtoj), čime je uspela da prekine niz od 11 uzastopnih Obaminih pobeda i da ostane u trci.
Bivša „prva dama” je, tako, prebrodila najkritičniji trenutak u svojoj kampanji. Posle serije njenih poraza narasli su pritisci da „potpiše kapitulaciju”, ali je jučerašnjim skorom od 3:1 potvrdila da „nema predaje”.
Obamini izgledi i dalje su veći, ukazuju hroničari, naročito eksperti za ovdašnju zamršenu izbornu računicu. Ilinoiski senator zadržao je vođstvo u broju delegata za nacionalnu stranačku konvenciju, koja krajem avgusta treba da proglasi predsedničkog kandidata demokrata. Takvih mandata, prema još nekompletiranom prebrojavanju, on ima 1.477 a njujorška senatorka 1.391. Za konačni trijumf potrebno je da se pridobije 2.025 delegatskih mesta"
Međusobno odmeravanje snaga se nastavlja, a „Vašington post” sugeriše da Klintonova ostaje na „velikim iskušenjima”. Da bi neutralisala vođstvo Obame, morala bi – prema kalkulacijama na koje se poziva list – da u svim preostalim dvobojima pobedi s više od 60 odsto osvojenih glasova, što joj je dosad retko polazilo za rukom.
Uz to, dodaje „Post”, u njenom štabu se šire „i svađe i malodušnost”, uz neugodne okolnosti – da je zbog iscrpljivanja finansijskih sredstava bila prinuđena da se zadužuje, i da je napušta sve više „superdelegata” (čiji status proizlazi iz državnih i partijskih funkcija). Klintonova je, podseća se, donedavno važila za „apsolutnog favorita” i „miljenika stranačkog establišmenta”, da bi se ispostavilo kako je izgubila obe te karakteristike.
Jučerašnji uspesi ukazuju, pak, da joj je njen „pojačani negativni pristup” – u osporavanju kvalifikovanosti Obame – doneo „pozitivne rezultate”. U prilog su joj išle i specifične prilike: s pretežnim učešćem žena, imigranata iz Latinske Amerike, kao i građana s nižim prihodima i obrazovanjem koji, svi zajedno, čine jezgro njene izborne baze.
Obama se, međutim, potvrđuje kao pretendent koji – objedinjuje. Vodi, naime, iako je biračko telo Amerike većinom sastavljeno od slojeva kojima on, za razliku od njegove suparnice, ne pripada – kod glasača bele rase i ženskog pola.
Duel među demokratama označen je, inače, kao trka sa „istorijskim pretenzijama”. Obama bi bio prvi crnac, a Klintonova prva žena za kormilom Bele kuće.
Mekejn računa, naravno, da će osujetiti bilo koju od tih „originalnosti” koje mu „izađu na crtu”, u novembru. Oboje ih proziva kao „trule liberale”, ali ima problema da svoje republikance uveri da je on „pravoverni konzervativac”. Ujedno, istrajava na svojoj „većoj ratnoj kvalifikovanosti”, kao veteran i zarobljenik Vijetnamskog rata, i kao pobornik kursa za „pobede u Iraku i ratu protiv terorizma”.
Nije ni on bez savremenih originalnosti. Ima ih bar dve. Prvo, ne spada među partijske poslušnike. Drugo, ako pobedi – bio bi najstariji američki predsednik u prvom mandatu.
Ova druga karakteristika, po mišljenju analitičara, povećava značaj izbora za – njegovog potpredsedničkog kandidata. „Vrlo je važno ko će to biti, kada se uzme u obzir da Mekejn ima 71 godinu, da je imao rak (kože) i da mu je telo na razne načine izmučeno” (u Vijetnamu je bio ranjavan i pet i po godina proveo u zarobljeništvu), kaže istoričar američkih predsednikovanja Daglas Brinkli.
Među demokratama ima onih koji slute da bi Obama i Hilari bili njihov predsedničko-potpredsednički „tandem snova”. Ali i onih koji su uvereni da je u takvom kombinovanju „znatno više snova nego šansi za tandemizaciju”...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 06/03/2008]
