Izvor: Politika, 05.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trinaesta žrtva
Stevan Todorović jedini Srbin koji je digao ruku na sebe pošto je odslužio kaznu Haški osuđenik Stevan Todorović, koji je u subotu pronađen mrtav ispred porodične kuće u naselju Srednja Slatina kod Šamca, već je trinaesti Srbin sa liste haških optuženika koji više nije među živima, ali za sada on je jedini koji je digao ruku na sebe pošto je odslužio kaznu.
MUP RS je saopštio da je Todorović pronađen u subotu sa prostrelnom ranom u predelu glave. Pozivajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se na nezvanične izvore, elektronski mediji RS javili su da je Todorović izvršio samoubistvo. Zašto je ovaj četrdesetdevetogodišnjak odlučio da presudi sam sebi za sada se ne zna, ali neki će možda, po analogiji sa slučajem Milana Babića, tražiti uzroke i u tome što je on ostao u obavezi da sarađuje sa tribunalom.
Todorović je tokom rata bio šef policije u Šamcu. Pošto je uhapšen u Hag je prebačen u septembru 1998. Iako se prvobitno po svim tačkama optužnice izjasnio da nije kriv, 29. novembra 2000. Todorović i tužilaštvo su podneli zajednički ex parte i poverljivi predlog koji je odražavao sporazum o krivici postignut između strana, prema kojem se Stevan Todorović izjasnio krivim po tački jedan optužnice, tj. za progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, kao zločin protiv čovečnosti. Sve preostale tačke optužnice su povučene.
Haški tribunal ga je osudio na deset godina zatvora. Pošto je u Španiji odslužio dve trećine kazne 2005. je pušten na slobodu.
U saopštenju za javnost Haškog tribunala koje je tim povodom objavljeno piše da je 22. juna 2005, sudija Teodor Meron, predsednik Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, odobrio njegov zahtev za ublažavanje kazne.
Pri donošenju odluke on je uzeo u obzir da je Todorović zadovoljio uslove iz španskog zakona, prema kojem se, u izuzetnim okolnostima, osuđena osoba može pustiti na slobodu nakon što odsluži dve trećine kazne. A, Todorović je 25. maja 2005. odslužio dve trećine kazne.
Predsednik je dalje uzeo u obzir da je Todorović sarađivao s tužilaštvom i izrazio spremnost da nastavi saradnju svedočenjem u postupcima pred Međunarodnim sudom. Predsednik je takođe uzeo u obzir da se Todorović izjasnio krivim za progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi i izrazio pokajanje.
U odluci se dalje konstatuje da je "izveštaj španskih vlasti takođe povoljan za Todorovića. U njemu se navodi da se Todorović dobro vladao u pritvoru. Pridržavao se zatvorskih propisa i revnosno ispunjavao naloge službenika...".
Pre Todorovića, ali u svojim ćelijama u Sheveningenu, ubili su se Milan Babić i Slavko Dokmanović.
Milan Babić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine, koji je dobrovoljno otišao u Hag 26. novembra 2003, obesio se kaišem o radijator 5. marta 2006. godine. Po rečima njegovog advokata, ubio se da ne bi ponovo morao da svedoči.
Slavko Dokmanović, bivši predsednik opštine Vukovar, uhapšen 27. juna 1997, baš na Vidovdan 28. juna 1998. godine nađen je obešen u svojoj ćeliji.
Bosanski generali Đorđe Đukić i Momir Talić pušteni su, zbog lošeg zdravstvenog stanja, da se brane sa slobode. Đorđe Đukić, uhapšen u BiH 30. januara 1996, preminuo je 18. maja 1996. godine, Momir Talić, uhapšen u Austriji 25. avgusta 1999, umro je 28. maja 2003. godine.
Sredinom 1998. godine, usled prskanja trbušne arterije, u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu umro je Milan Kovačević iz Prijedora.
Pri pokušaju hapšenja ubijeni su haški optuženici Simo Drljača i Dragan Gagović. Priča se da su Drljaču, prilikom hapšenja 10. jula 1997. godine britanski komandosi ubili u "samoodbrani", dok su Gagovića ubili francuski vojnici.
Janko Janjić, iz Foče, poginuo je 13. oktobra 2000. kada je Sfor pokušao da ga uhapsi. Milan Borovnica je takođe preminuo, dok je Željko Ražnatović Arkan ubijen u Beogradu. Bivši ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković je 13. aprila 2002. izvršio samoubistvo, na stepeništu Savezne skupštine, kada je saznao da je usvojen zakon po kojem je trebalo da bude izručen Hagu. Najpoznatiji haški optuženik Slobodan Milošević koga su domaće vlasti uhapsile u Beogradu 1. aprila 2001. nađen je mrtav u svom krevetu u ćeliji u Sheveningenu 11. marta 2006. Umro je od infarkta.
LJ. Milisavljević
[objavljeno: 05.09.2006.]
