Izvor: Politika, 10.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trilion izračunavanja u sekundi
Budući najmoćniji računar na svetu, s predmetkom egza, biće hiljadu puta brži od današnjeg na istom počasnom mestu, a osmišljava se u dve američke nacionalne laboratorije
Prva elektronska računaljka-čudovište koja će izvoditi trilion (10-18) izračunavanja s pokretnim zarezom u sekundi, što iznosi jedan egzaflops, (ili 1.000 puta brže od petaflopsa) pojaviće se kao udruženo delo dve američke nacionalne laboratorije – Sandija i Ouk ridž. Poduhvat se izvodi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pod okriljem novoosnovanog Instituta za naprednu arhitekturu.
Da se poigramo još malo glavolomnim brojkama: petaflos isto toliko u brzini nadmašuje teraflops, a takav računar – pre deset godina osmišljen u prvoj od dve veoma ugledne naučne ustanove – i danas predstavlja vrhunac tehnološkog umeća. A obavlja bilion (1.000 milijardi) računskih radnji u sekundi.
Zamisao je razmatrana još pre godinu i po, u vreme otvaranja pomenutog istraživačkog centra, s nakanom da se premosti ogroman jaz između mogućih (teoretske) i stvarnih (postojeće) odlika savremenih superkompjutera. Za ispunjenje cilja valjalo je osmisliti usavršeno ustrojstvo.
Veoma brzi i moćni računari olakšavaju da se dočaraju složene pojave u stvarnosti. Budući najbrži i najmoćniji omogućiće da se u najvećoj meri tačno oponašaju medicinske pretrage, napredni materijali, klimatska zbivanja, energetsko snabdevanje i vojni događaji. Glavni zadatak s kojim će se suočiti ogleda se u smanjenju nesklada između protoka podataka i brzine obrade.
Potonja se odnosi na to koliko vremena procesori (čipovi) utroše na baratanje datostima u rešavanju velikih izazova. Tok podataka obuhvata, naime, preuzimanje iz skladišta (memorija), prebacivanje na obradu u procesor i vraćanje nazad. Što su mašine veće, ukladištenje je dalje od mesta obrade (čipovi) i to usporava proticanje.
U egzakompjuteru čuvaće se u desetinama hiljada udaljenih procesora, zato se smišlja kako da svaki sve vreme ponešto radi, da nijedan ne ostane bez posla nijednog trena. Iskušenje proširenja (skalabilnost) i te kako zadaje glavobolje. Tehnološki izazov ogleda se u tome kako da se procesor izdeli na dva, četiri ili osam jezgara. Pojedine naročite namene ni to ne zadovoljava: najavljuje se 24 i više jezgara na jednoj silicijumskoj pločici! Predviđa se, čak, da je moguće stotine naterati da istovremeno izvode zadatke na istom čipu.
Iskrsava još jedna teškoća: usklađivanje moćnih programa (softver) i ogromne skalamerije (hardver) da bi se izbeglo da jedno pretegne na štetu drugog; najpovoljnije je da budu u neprekidnoj ravnoteži.
Naporedna (paralelna) obrada podataka podrazumeva da svako jezgro sklapa svoju kockicu velike slagalice istovremeno sa ostalima, što uveliko povećava ukupnu brzinu svakog čipa. Nije preporučljivo (i nužno) da se ubrza takt, mereno u gigahercima, jer bi se pospešilo zagrevanje (ispuštanje toplote) i uvećalo rasipanje struje. Upravo se iziskuje smanjenje električnog napajanja, nasuprot današnjim mašinama koje troše desetine megavata – znatan deo isporuke elektrana. A jedan megavat staje milion dolara godišnje.
U januaru je u Nacionalnoj laboratoriji Sandija upriličeno savetovanje po pozivu, pod nazivom „Memorijske mogućnosti veoma zahtevnog računarstva”, okupivši pedesetak vrsnih znalaca – od državnih predstavništava do kompanija koje izrađuju procesore i moćne računare.
Pre deset godina javnost se zapanjila saznavši za prvi superkompjuter (ASCI Red) od jednog teraflopsa (10-12), ospossobljen da izvede bilion matematičkih proračuna u sekundi. Nešto skorije je ošamutila novost da se pojavio hiljadu puta brži (jedan petaflops) koji je domašio sledeću granicu – hiljadu biliona izračunavanja u sekundi (10-15).
Odbrojavanje do objave novog najmoćnijge na svetu – prvog egzoračunara – već je otpočelo.
Stanko Stojiljković
[objavljeno: 11/03/2008.]
