Izvor: Blic, 15.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trijumfovala opozicija
Trijumfovala opozicija
Na prvim izborima za Evropski parlament nakon proširenje Evropske unije opozicione stranke u većini zemalja ostvarile su veliki uspeh. Vladajuće partije u Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj pretrpele su ubedljive poraze, dok su značajnu podršku dobile partije 'evroskeptika'.
Dejvid Harli portparol Evropskog parlamenta izjavio je da je odziv birača na najvećim transnacionalnim izborima u svetu bio izuzetno mali u deset novih država članica. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Poslednji, nepotpuni rezultati pokazuju da je odziv birača među novim članicama bio svega 26,4 odsto naspram 45,3 odsto na nivou cele Unije. Na izbore je izašlo ukupno 155 od 350 miliona Evropljana sa pravom glasa.
Španija izbegla kaznu
Od 1979. kada stanovnici država članica EU direktno biraju poslanike za Evropski parlament na ovim izborima zabeležen je najmanji odziv, a samo nedavno izabrane vladajuće partije u Španiji i Grčkoj izbegle su kaznu birača i zadržale primat.
Komentatori primećuju da će partije desnog centra zadržati najjaču poziciju kao najveći samostalni blok u parlamentu koji ima 732 poslanika.
Oana Lungesku, dopisnik 'Bi-Bi-Sija' iz Brisela, izveštava da je malo eksperata predvidelo da najmanji odziv na izborima neće biti u Velikoj Britaniji i Holandiji kao pre pet godina već u osam država centralne i istočne Evrope, koje su nepunih dva meseca članovi EU. Entuzijazam birača iz novih zemalja članica tako je brzo nestao, što će svakako biti predmet brojnih analiza u Briselu.
'Nažalost, pokazalo se da je Evropa previše odsutna za birače na istoku u odnosu na zapadne države. Mislim da je većina glasača u tim zemljama mislila da ne mora sada da glasa jer su glasali prošle godine na referendumu o priključenju EU', rekao je Pet Koks, odlazeći predsednik Evropskog parlamenta. On, ipak, ističe da je na izbore izašlo rekordnih 150 miliona birača.
Bojkot Slovačke
Primera radi, najmanji odziv zabeležen je u Slovačkoj gde je izašlo svega 17 odsto birača. Najviše glasova dobila je SDKU premijera Mukulaša Džurinde (17,09 odsto), ispred nacionalističke partije HZDS kontroverznog bivšeg premijera Vladimira Mečijara (17,04 odsto).
Na drugoj strani najveći odziv zabeležen je u jednoj od najmanjih država EU - Malti, gde je glasalo 80 registrovanih birača.
U Nemačkoj je vladajuća Socijaldemokratska partija kancelara Gerharda Šredera zabeležila najgori rezultat od završetka Drugog svetskog rata. Njoj je pripalo svega 21,5 odsto glasova naspram Hrišćansko demokratske partije Edmunda Štojbera sa 44,5 odsto.
Koalicija koju je predvodio predsednik Žak Širak zauzela je drugo mesto u Francuskoj sa 16,6 odsto glasova iza Socijalističke partije 28,9 odsto.
U Poljskoj, najvećoj od deset novih država članica Unije, odziv je bio oko 20 odsto, a vladajuća partija dobila je poverenje svega devet odsto birača.
U Italiji je vladajuća koalicija 'Forca Italija' premijera Silvija Berluskonija ostala najpopularnija sa 21 odsto glasova, iako je na izborima 2001. imala podršku od 29,4 odsto birača.
U Španiji su vladajući socijalisti osvojili 43,7 odsto glasova ispred konzervativaca (40,8 odsto).
U Češkoj je trijumfovala Građansko-demokratska partija sa 30 odsto glasova ispred vladajuće Socijaldemokratske partije 8,8 odsto.
Pažnja zvaničnika u Briselu sa rezultata izbora brzo će biti preusmerena na poslednju rudnu pregovora oko predloga Ustava Evropske unije, koja će biti održana u Briselu krajem nedelje, kao i na dogovor o naslednike Italijana Romana Prodija na mestu predsednika Evropske komisije. A. Petrović
