Izvor: Politika, 22.Nov.2012, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri stuba bez političkog klimanja
Norveški društveni sistem čvrsto stoji na specifičnom modelu ekonomije, tržišta rada i sistema socijalnih beneficija
Od našeg specijalnog izveštača
Oslo – Evropa gori od gneva desetine miliona nezaposlenih, novootpuštenih, slabo plaćenih, ugroženih, zaplašenih… A ovde u Oslu duboki novembarski mrak ranog poslepodneva razbija se namerno postavljenim buktinjama. Ispred niza kafića, restorana, butika i galerija, topla vatrica, lišena svakog negativnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smisla, poziva da se prekrati ta nordijska tmina.
Gotovo da nema nezaposlenih u Norveškoj (tri odsto), radno vreme je do četiri, večera se nešto pre sedam, a međuvreme se uz šoljicu ili čašicu koristi za druženje. Unutra za šankom bruji od razgovora, napolju su stolice opremljene toplim vunenim i krznenim prekrivačima. Iznad su na drvene prečage postavljene jake grejalice. Ko puši, ili voli da bude pod otvorenim nebeskim svodom, sedi napolju, a nije mu hladno iako je temperatura već negde oko nule.
Golim okom je vidljivo da nordijski model, podmazan pozamašnim rezervama nafte u Severnom moru, funkcioniše glatko i da nijedan od tri zacrtana stuba – ekonomija, tržište rada i sistem socijalnih beneficija – nije klimav.
Ekonomija je po toj mustri mešavina dominantnog privatnog biznisa, ali sa širokim i razgranatim ovlašćenjima države i javnog sektora.
Tržište rada je definisano tripartitnom saradnjom između sindikata, poslodavaca i države: koja god partija ili koalicija da je na vlasti, ona ne može da izađe iz ove čvrste trojne veze koja garantuje zadovoljstvo na radnom mestu i socijalni mir.
Socijalne beneficije garantuje država i ona u tom sektoru ima daleko veća ovlašćenja nego u drugim zemljama. Širokogrude socijalne mere isplaćuju se svim građanima Norveške, prema jasno definisanim pravilima. Sredstva dolaze iz visokih poreskih stopa i taksa koje se ne mogu izbeći.
Na ova tri stuba čvrsto i trajno postavljen je impresivni norveški poslužavnik na kome su razvrstane sve one izuzetne stvari koje nordijski model čine jedinstvenim na svetu.
Kada na šanku plati čašu vina 20 evra, ili kada ogrnut krznenim prekrivačem popuši cigaretu čija paklica košta 13 evra, kada plati kaznu od 500 evra što je prekršio neko naizgled beznačajno pravilo, svaki Norvežanin zna zašto je to tako. Ali, paprenim cenama se čude samo stranci.
Postoje u društvu i disonantni tonovi. Tako profesor Laš Svendsen, autor filozofskih bestselera prevedenih na 26 jezika sveta, upozorava da „paternalizam državnih eksperata koji narodu drži lekcije o tome šta treba a šta nije dobro da radi” ugrožava inače široke slobode u Norveškoj. Ipak, autor „Filozofije dosade”, „Filozofije rada”, zla, mode, slobode… ističe za „Politiku” kako je „devet od deset Norvežana srećno ili vrlo srećno na svom poslu”.
Iako su se razlike u primanjima povećale, a Norvežani negoduju zbog toga, srednje plate su i dalje jako velike i omogućavaju visok standard.
Iver Nojman, direktor istraživačkog sektora u Institutu za međunarodne odnose, i odnedavno profesor na prestižnoj Londonskoj školi za ekonomiju, svojoj naciji zamera što ih je zahvatilo „samozadovoljstvo i nezainteresovanost za ostali svet”. Smeta mu i to što se hraneći visokokaloričnom hranom, Norvežanin ugojio u poslednjih desetak godina i u proseku je teži za pet kilograma.
Po njegovom receptu, „Norveška bi morala da uvozi najbolje meso, a ne da štiti svoj sever i poljoprivredu u polarnim uslovima, na račun loše ishrane svog stanovništva”.
Opaske na račun države i građana su retke i poželjne. U dugim zimskim noćima dobrodošla je svaka debata. Ali kada na proleće svane neprekidni dan, biće jasno da se ništa bitno u svesti ovih ljudi nije poremetilo. Sem što geografska širina pod kapom polarnog kruga uzima svoj zimski danak. I što oko nemilosrdne klime nema svrhe nikakav dogovor.
-------------------------------------------
Slatki greh
Država, kaže nam jedan Norvežanin, posebno oporezuje tri greha. Uz alkohol, nad čijom nabavkom i prodajom vlada državni monopol, i cigarete koje su ekstremno oporezovane, greh je jesti i mnogo čokolade, zbog povećanja gojaznosti. Inostrana čokolada se teško može naći u norveškoj samoposluzi, a tabla od sto grama domaće mlečne staje opet trostruko više nego u bilo kom skupom mestu na planeti.
Skupoća po dogovoru
Iako to pojedincima smeta, većina Norvežana podržava „porez na greh”, smatraju da je državni monopol nad prodajom alkoholnih pića sasvim opravdan, da je visoka cena domaćih proizvoda i velikih taksa na uvoznu robu jedini način da se zaštiti domaća proizvodnja. Norvešku ne sme da zadesi čuvena kletva naftonosnih zemalja, kada sve u državi zavisi od cene barela.
Nema zime za penzionere
Najveći deo profita od nafte čuva se i oplođuje za neke crne dane u najvećem svetskom investicionom fondu. Bez obzira na to što su građanima njihove penzije garantovane i u trećem milenijumu, nacija se složila da se radni vek produži na 67 pa i 70 godina, pre nego u drugim evropskim zemljama koje kubure sa deficitom.
(Sutra: I sa Venere i sa Marsa)
Zorana Šuvaković
objavljeno: 22.11.2012.
