Izvor: Politika, 02.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri pitanja u Bukureštu
Od našeg specijalnog izveštača
Bukurešt, aprila – Hoće li Bukurešt 2008. godine opet ući u istoriju poput nekadašnjeg Bukureštanskog mira, ili se na samitu NATO-a i Transatlantskoj bukureštanskoj konferenciji, a reč je o dva paralelna i istovremena skupa, zapravo i ništa posebno novo ne događa što bi se razlikovalo u odnosu na samit NATO-a 1999. godine u Vašingtonu?
Bukurešt je ovih dana opsednuti grad, posebnim uličnim koridorima i kordonima obične >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i specijalne policije zaposednutim raskrsnicama jure kolone državnika, diplomata, generala i admirala, dok obični građani Bukurešta pomalo zgranuto i ravnodušno posmatraju taj glamurozni svetski politički spektakl. Dva politička skupa odvijaju se na odvojenim mestima u gradu i nemoguće je istovremeno pratiti oba, iako su teme diskusija i rasprava zapravo iste. Na samitu NATO-a Srbija ne učestvuje, dok je naša delegacija – na čijem je čelu državni sekretar ministarstva odbrane Dušan Spasojević – prisutna na Transatlantskoj bukureštanskoj konferenciji, jer je Srbija članica Partnerstva za mir.
Tri su glavna pitanja obeležila prva dva dana konferencije: problem Kosmeta i budućnost Srbije, spor Grčke i Makedonije oko imena Makedonije i u tom kontekstu pretnja grčkim vetom oko poziva Makedoniji za ulazak u NATO, kao i pitanje pridruživanja Ukrajine i Gruzije zapadnom vojnom savezu.
Konferenciju je otvorio predsednik Rumunije Trajan Basesku koji je naglasio interes njegove zemlje za stabilnost Balkana, kao i nadu da će samit u Bukureštu biti nova etapa za ulazak novih članica u NATO. Basesku je podržao pozive Albaniji, Hrvatskoj i Rumuniji da pristupe NATO-u, uputio pozdrave liderima Srbije, BiH i Crne Gore, pri čemu je posebno biranim i toplim rečima govorio o Srbiji kao za stabilnost Balkana najvažnijoj državi u regionu. Predsednik Rumunije je istakao „da je narod Srbije dovoljno propatio da bi dalje bio kažnjavan”.
Kasna, večernja, panel diskusija konferencije imala je naslov „Balkan posle Kosova. Šta je sledeće”? Voditelj tog panela bio je čuveni britanski novinar i publicista Miša Gleni, a na malom podijumu u Norveškoj sali Centralnog doma armije, gde se i odvija rad konferencije, sedeli su sa jedne strane ministar spoljnih poslova Slovačke Jan Kubiš i Aleksandros Rondos, inače bivši grčki ambasador, dok su sa druge strane voditelja, koji se uzgred pohvalio kako je Velika Britanija među prvima priznala nezavisno Kosovo, bili Veton Suroi i Goran Svilanović.
Ministar spoljnih poslova Slovačke Jan Kubiš rekao je da njegova zemlja neće priznato Kosovo, da je ideja nezavisnog Kosmeta ideja 19. veka, a danas je 21. vek, da za Slovačku i dalje važi samo Rezolucija UN 1244, da Bratislava priznaje samo Kfor i Unmik. Kubiš je dodao da EU oko Kosova nameće diktat, a da diktat nije ideja EU.
Zatim je govorio Veton Suroi, počevši sa jednom lošom i jednom dobrom vesti. Loša je vest, po njemu, to što Slovačka i Rumunija ne žele da priznaju Kosovo, dobra je vest što je Kosovo odlučilo da uskoro prizna Slovačku i Rumuniju. Suroi je replicirao Kubišu rekavši da su na Kosovu sukobi bili u 20. veku, da je Kosovo nezavisna država i da je to činjenica i uslov za ulazak Srbije u EU, da vlada Srbije predlaže kondominijum (vladavina dve ili više država nad jednom teritorijom) nad Kosovom, ali je i pohvalio vladu Srbije koja je uticala da Srbi sa Kosmeta posle 17. februara ne krenu u egzodus. Zamerio je Beogradu da se oko Kosova vraća na pozicije iz hladnog rata i požalio se da na Kosmetu trenutno rade četiri administracije: srpska, albanska, UN i NATO.
Sonja Liht iz Beogradskog centra za političku izuzetnost takođe se uključila u raspravu, žestoko opalivši po svima. Govorila je o starim i novim državama na Balkanu i o tome da iz EU samo dolaze obećanja Srbiji, a ništa konkretno, kao i da iz Brisela još uvek nema jasne poruke za Srbiju.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 03/04/2008.]
.jpg)
