Izvor: Politika, 10.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri meseca zatvora za poricanje genocida
Švajcarski sud osudio turskog političara zbog negiranja genocida nad anadolskim Jermenima 1915. godine Prvostepeni sud u Lozani osudio je turskog političara Dogua Perinčeka, lidera ultranacionalističke Radničke partije, zbog negiranja genocida nad anadolskim Jermenima u ratnoj 1915. godini, u Osmanskom carstvu, današnjoj Turskoj.
"Genocid nad Jermenima internacionalno je dokazana činjenica", izjavio je sudija Pjer-Anri Vincap po donošenju presude: "To je optuženom bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poznato, ali se, ipak, drznuo da, nošen usko nacionalističkim i rasističkim pobudama, širi provokacije."
Izrečena presuda bila je, uprkos oštrom komentaru sudije, simbolična. Po slovu člana 261 švajcarskog krivičnog zakona, maksimalna kazna može da bude izrečena u trajanju do tri godine robije. Sud se, međutim, zadovoljio minimalnim obimom – devedeset dana zatvora, uslovno, preračunato u novčanu globu od devet hiljada švajcarskih franaka, plus globa od tri hiljade franaka, plus odšteta Udruženju Jermena u Švajcarskoj zbog izrečenih uvreda na njihov račun u, opet, simboličnom iznosu od hiljadu franaka, kao i obaveza nadoknade sudskih troškova.
Tri strane koje su učestvovale ili posredovale u sudskom procesu – Udruženje švajcarskih Jermena kao podnosilac tužbe, odbrana turskog političara i vlada u Bernu – kao da nisu bile nezadovoljne presudom, svaka na svoj način.
Potpredsednik Udruženja Jermena Sarkis Šahinijan zaključio je po izricanju presude da nema razloga za slavlje: "Istrebljenje više od milion i pet stotina hiljada anadolskih Jermena u Prvom svetskom ratu ne može predstavljati valjan povod za tako nešto, čak i ako je o kasnom zadovoljenju pravde reč." Šahinijan je, ipak, naglasio lično zadovoljstvo činjenicom da je prvi put u Švajcarskoj izrečena sudska kazna zbog poricanja genocida nad Jermenima.
Političari u Bernu, ističu švajcarski mediji, glasno su odahnuli. Švajcarskoj vladi nije bilo prijatno da se u javnosti diskutuje o po Ankaru bolnom pitanju genocida nad Jermenima – zbog eventualnog, negativnog odražavanja presude na bilateralne odnose dve države. Uoči početka sudskog procesa, štaviše, došlo je do tajnog sastanka švajcarskog i turskog ministra pravosuđa. Pošto je javnost saznala za sastanak, vlada u Bernu je demantovala da je tom prilikom bilo reči o sudskom procesu, još manje o eventualnom ishodu procesa: "Iza zatvorenih vrata nije pomenuto predstojeće suđenje", pojasnio je ministar Kristof Bloher novinarima. Da nije bilo baš tako, upućuje detaljnija analiza sudijskog komentara. Sudija Vincap nije propustio priliku da primeti, kako je presudom pokazano u pravom pravcu "u trenutku kada je vlada u Bernu bila sklonija glasnom ćutanju".
Reakcija optuženog ultranacionaliste Perinčeka po izricanju presude navodi na zaključak da i sam nije bio nezadovoljan. Uprkos žučnom komentaru: "Ovde je reč o presudi rasističkog i krajnje imperijalistički nastrojenog zapadnog suda... Ali, takva osuda ne pogađa samo mene, već i švajcarski narod, koji dozvoljava sistemu da zabranjuje rasprave o istorijskim događajima". Iskoristivši pružene mogućnosti, ne bi li ukazao na "istorijsku istinu" sa turskog stanovišta, Perinček je izrazio nadu da će biti još sličnih procesa: "Svaka sudska rasprava doprinosi rehabilitaciji Turske u zemljama, gde se zvanično govori o njenoj krivici za genocid nad Jermenima."
Perinčekov komentar uputio je na korene povoda diskusiji: U epohi zbližavanja Turske i EU, sve su glasniji zahtevi Ankari da prizna genocid nad Jermenima, da isplati odštetu naslednicima žrtava i da se pred svetom javno i zvanično izvini i pokaje, kao što je Nemačka postupila prema žrtvama holokausta.
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 10.03.2007.]
