Izvor: RTS, 13.Apr.2015, 04:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri dana slave za nemačku diplomatiju

U ponedeljak će se u Vili Borsig pored Berlina sastati ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine da bi razgovarali o sadržaju i tempu sprovođenja dva meseca starog mirovnog ugovora "Minsk 2" o Ukrajini. U utorak i sredu će nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer u Libeku biti domaćin susreta ministara spoljnih poslova grupe G-7 vodećih industrijskih nacija sveta. Tri dana slave >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za nemačku diplomatiju, tri dana kriznog fokusa za podeljenu Evropu.
Saopštenje nemačkog ministarstva o sutrašnjem sastanku jeste vrlo šturo, tek jednu rečenicu dugo, a ni u ovdašnjim medijima se o sastanku u Vili Borsig ne raspreda naveliko. Izvesno je jedino da time što insistira na diplomatskom formatu od prošlog leta odomaćenom pod nazivom Normandijska grupa (Nemačka, Francuska, Rusija, Ukrajina), Berlin spušta važnost dogovora iz Minska jedan stepenik.

Tek u kratkim komentarima onlajn izdanja najuticajnijih medija slika sutrašnjeg sastanka dobija formu: Lavrov će doći i po svom običaju ljubazno i mirno saslušati sve što se kaže, Ukrajinci će insistirati na daljoj patriotskoj interpretaciji "Minska 2", Štajnmajer i Loran Fabijus će se praviti da su svi zaboravili sudbinu sporazuma o kome su se oni dogovarali sa Janukovičem u januaru prošle godine.
Neki realistički razvoj ka optimalnom rešenju, što znači stabilnom i dugoročnom, teško je očekivati pre svega iz formalnih razloga: politički predstavnici ruskih oblasti Donjecka i Luganska, Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki, potpisnici su "Minska 2" od 12. februara ove godine, a sada će se o daljoj sudbini tog dokumenta razgovarati bez njih.
Sigurno da se može argumentovati kako i u izboru ostala tri potpisnika, čitav "Minsk 2" pokazuje kreativna, čak ekstravagantna rešenja. Švajcarkinja Hajdi Taljavini je na primer poznata kao OEBS-ov diplomata za osetljive misije i beznadežne slučajeve koje niko drugi neće, dok potpisnici za Rusiju (ambasador u Kijevu Mihail Surabov) i Ukrajinu (bivši predsednik Leonid Kučma) poseduju niski rang u odnosu na internacionalni status ukrajinske krize.
Poruka Berlina u odnosu na "Minsk 2" je jasna – taj dogovor je testo koje formu dobija u usputnim interpretacijama, on je samo podružnica u okviru Normandijske grupe.
Ruski ministar Lavrov dolazi sutra u Berlin da bi Štajnmajeru rekao ono što je pre tri nedelje već izjavio za medije – da je zakon o "specijalnom statusu" Donbasa (prvo opšteukrajinski izbori, tek onda razgovori o autonomiji), koji je ukrajinska Vrhovna rada usvojila pre tri nedelje, "oštar zaokret od 'Minska 2'", njegova svesna demontaža.
Istovremeno, dobar deo ukrajinskih političkih snaga doživljava taj akt o skromnoj decentralizaciji kao nacionalnu kapitulaciju. Budući da je on usvojen pod evropskim pritiskom u procesu razrade "Minska 2", za Kijev je sasvim zgodno da primirje od pre dva meseca nije potpisao niko od njegovih aktuelnih političkih predstavnika.
Noćni ples u Libeku
Kad u ponedeljak posle razgovora u idiličnom pejzažu Vile Borsig na Tegelskom jezeru isprate Lavrova i Klimkina kući, Štajnmajer i Fabijus putuju za Libek, gde se u utorak i sredu okupljaju spoljnopolitičke "šerpe" G-7 u okviru priprema za junski samit svojih šefova država i vlada u bavarskom Elmauu.
Pored Nemačke i Francuske, članovi G-7 su Sjedinjene Američke Države, Kanada, Japan, Italija i Velika Britanija, plus Evropska unija, koja je kao duh iznad vode – prisutna, ali bez članske knjižice.
Pored ponekog ironičnog odjeka u svom sastavu (Italija je u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji), ili niže, u konkretnom slučaju niske matematike (do prošle zime grupa se zvala G-8 – Rusija je bila njen član), G-7 je ekonomski, politički i kulturno najuticajniji svetski forum. On je glava globalizma, onako kao što su urušene fabrike jeftine radne snage u trećem svetu rep globalizma.
Upravo je ta veza između globalizma, neoliberalizma i samoproglašene pozicije nadmoći, s bezbednosne strane gledano, problem sastanka u Libeku. Između tri i po do četiri hiljade policajaca brine se o bezbednosti 600 članova različitih delegacija; najavljeno je osam, u kasnijem razvoju sedam odvojenih demonstracija, protesta i hepeninga koji se "na miran način" obračunavaju sa simbolikom globalnih hijerarhija.
Tu je i pet stotina novinara iz celog sveta, dok osluškuju ritam moći planete Zemlje, pažnje podeljene između šefova diplomatije sedmorice velikih, i protestnog, elementima mistike obogaćenog, noćnog plesa na ulicama Libeka, najavljenog od strane antiglobalista (Savez: Zaustavite G-7).
O čemu će sedam ministara spoljnih poslova razgovarati u Libeku dok kao elitne "šerpe" postavljaju trasu za samit šefova država i vlada koji se 7. i 8. juna održava u Bavarskoj, okrugu Garmiš-Partenkirhen?
Iako nemački domaćini smatraju kako sudbinu sveta do sada nikada nije potresao toliki broj kriza odjednom, jedna je stavljena na prvo mesto – ukrajinska. Posle nje su na listi rangirani Bliski istok, pa Srednji istok, nakon toga borba protiv internacionalnog terorizma, u nastavku protiv epidemije ebole, zatim bezbedna plovidba morima i na kraju klimatske promene.
Ukrajina na prvom mestu, nevolje Izraela s Arapima na drugom, borba protiv srednjovekovno brutalne a moderno efikasne Islamske države tek u sredini, a ugrožena globalna klima na zadnjem mestu – na dnevnom redu sastanka u Libeku, koji se održava u Hanzeatskom muzeju, više se prepoznaje prekookeanska nego domaća, nemačka ruka.
Mala prodavnica istorijskih alegorija
Izjavu ruskog predsednika Putina kako nedolaskom na moskovsku paradu na Dan oslobođenja 9. maja Zapad "prekraja istoriju", mediji nemačkog govornog područja proglašavaju od nefer i netačne, preko manipulativne do čak paranoične.
Ali ne treba biti emotivni Rus odgajan na tradicijama jedinog ruskog integrativnog praznika, da bi se shvatilo da Zapad zaista zahvata u političku, kulturnu i ekonomsku istoriju na novi način, ne bi li je iznova uredio, otvorio nove fokuse i postavio drugačije teme.
Ništa se tu ne laže ili gura ispod tepiha, jednostavno se piše nova lista prioriteta, na sličan način kao što se piše i dnevni red za sastanak u Libeku ove nedelje.
Činjenica da SAD više ne kamufliraju svoje pritiske koje koriste za disciplinovanje partnera jeste, politički gledano, potpuno novi momenat. Taj metod je istina grublji od dosadašnjeg, ali Vašington je očito došao do zaključka da i otvoreni pritisak donosi dobre rezultate, možda čak i veće nego komplikovane zakulisne konstrukcije. Za to ima dovoljno primera, poslednji se odnosi na češkog predsednika Zemana i njegovu javnu svađu s američkim ambasadorom u Pragu.
Ali druge promene su, iz vizure Evropljana, još dramatičnije, jer uređuju odnose u zajedničkoj evropskoj kući, a tiču se istorijskog menadžmenta.
Na paradu u Moskvu Putin je pozvao 68 državnika, dolazi samo 25, ali iz političko-kulturnog bloka koji se naziva "Zapad" i koji, u krajnjoj liniji, jedino i interesuje Putina i emotivno dodiruje Ruse – niko.
Time politički Zapad, s njim polako i njegova javnost, presecaju pupčanu vrpcu koja ih je decenijama držala na emotivnom momentu 1945. godine kao trenutku rađanja nove Evrope. Sedam decenija kasnije kraj Drugog svetskog rata degradiran je na običan datum. Ovde nije reč o tome da li je to dobro ili loše, već da evropske države moraju imati svest da rade to što rade.
Sadržajno, Nemačka sada eksplicitno postavlja zahtev da se istorija kontinenta više ne doživljava kroz ratove i bitke, već kroz ekonomiju i trgovinu. Ministarstvo spoljnih poslova direktno insistira da je Hanzeatski muzej u Libeku, odnosno istorija koju on tematizuje, glavna integrativna tačka nove Evrope. Severnonemačka Hanza – njeno značenje, njen tip organizacije, njen vrednosni sistem, njena neuhvatljiva, formalno nikada definisana struktura moći – glavni je junak sastanka u Libeku, važniji od svih državničkih glava koje će se tamo okupiti.
Nastale sredinom dvanaestog veka, procvale u vremenu renesanse, životarile do sredine sedamnaestog veka, ekonomsko-pomorske asocijacije Hanse, najpre kao udruženja trgovaca, posle gradova, postavile su temelje za ono što se danas poslovično zove nemačkom efikasnošću.
U tom istorijskom kontekstu Libek je uvek nosio titulu "kraljice Hanze". Dok se poziva na fascinaciju hanzeatskog severa, Nemačka ne vodi Evropu samo u novu budućnost već i u novu prošlost.

Nastavak na RTS...

Vesti-online.com: Nemačka se plaši za svoj ugled