Izvor: Politika, 16.Nov.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Trgovac smrću” izručen Americi
Uprkos protivljenju Rusije, tajlandska vlada odobrila ekstradiciju Viktora Buta, koji je u Vašingtonu optužen za terorizam
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – U specijalnoj operaciji u Bangkoku, uz korišćenje dve motorkade i snajpersko obezbeđenje duž puta do aerodroma, iz zatvora u Bangkoku u specijalni američki avion juče je prebačen Viktor But, ruski državljanin sa reputacijom najvećeg svetskog trgovca oružjem. Avion sa 20 sedišta, u kome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su bila šestorica specijalnih agenata, odmah je poleteo za SAD.
Izručenje je na vanrednoj sednici odobrila tajlandska vlada, posle 30-mesečnog sudskog zapleta, u kome je u jednom momentu niži sud presudio u Butovu korist, da bi na žalbu SAD viši sud to preinačio.
But je u jednom luksuznom hotelu tajlandske prestonice uhapšen u martu 2008, posle „nameštaljke” u kojoj su američki agenti izigravali kolumbijske FARK pobunjenike, koji su sa Butom bili dogovorili da im proda poveći arsenal, u kojem su bile i protivavionske rakete.
Čim sleti na tlo SAD, protiv Buta će biti podignuta optužnica za zaveru da ubije američke državljane, zaveru da nabavi protivavionsko oružje i zaveru da obezbedi materijalnu podršku organizaciji koja je u američkom registru stranih terorističkih grupa.
Njegov slučaj će, sudeći prema prvim reakcijama ruskih zvaničnika, „resetovane” odnose između Moskve i Vašingtona staviti na znatno veća iskušenja od afere sa grupom ruskih „spavača”, špijunske mreže koja je u Americi u junu uhapšena pre nego što se aktivirala, da bi se ceo slučaj potom rešio njihovom razmenom za američke obaveštajce koji su bili u ruskim zatvorima.
U prvom ruskom zvaničnom komentaru, oglasio se ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, u poseti Keniji, izjavom da će Moskva „svim sredstvima” podržati Viktora Buta, ocenjujući njegovo izručenje SAD kao „ekstremnu nepravdu”.
U saopštenju koje je izdato u Moskvi, Ministarstvo inostranih poslova konstatuje da je „za duboko žaljenje što je tajlandska vlada podlegla pritiscima spolja i odobrila nezakonitu ekstradiciju”.
U Rusiji se tvrdi da je But „nevin biznismen” koga je „demonizovala Amerika”, što je i njegova verzija od momenta kada je uhapšen. „Ja nikada nisam isporučivao oružje a pogotovo nikad nisam imao nikakve poslove sa Al Kaidom”, izjavio je ove godine u zatvorskom intervjuu britanskoj televiziji.
Kao zainteresovana strana, ruska ambasada u Bangkoku nije bila obaveštena o odluci vlade da But bude predat američkim vlastima, čime je Tajland prekršio svoju samoproklamovanu neutralnost u ovom slučaju i napustio dvogodišnje delikatno balansiranje između Vašingtona i Moskve, pledirajući da se problem reši dogovorom dve sile. Butov tajlandski advokat takođe je izjavio da nije dobio zvaničnu informaciju u premeštaju svog klijenta, niti su vlasti o tome informisale njegovu suprugu.
Cela operacija njegovog transporta od zatvora do specijalnog aviona bila je inače unapred pripremljena, uključujući tu i pancir i šlem koje je osumnjičeni, u interesu lične bezbednosti, morao da nosi tokom ove operacije.
Viktor But (43), bivši oficir sovjetskog ratnog vazduhoplovstva, zvanično je u avionskom kargo biznisu, koji je pokrenuo početkom devedesetih, kupivši nekoliko transportera ruske vojske. Američke službe, međutim, tvrde da je to samo pokriće za njegovu trgovinu oružjem (uz saglasnost ruske države) koje je raspirivalo ratove u Kongu, Liberiji, Ruandi, Sijera Leoneu, Sudanu i Avganistanu.
Titulu „trgovac smrću” dodelio mu je svojevremeno jedan britanski ministar, a But je bio i inspiracija za holivudski film „Gospodar rata”, u kojem lik trgovca oružjem koji izmiče pravdi igra Nikolas Kejdž.
Ovdašnji mediji tvrde da Amerika želi Buta iz istog razloga zbog kojih je Rusija nastojala da spreči da on dospe u njihove ruke: veruje se da ovaj trgovac oružjem dosta zna o unutrašnjoj strukturi i metodama ruskih tajnih službi, o čemu bi, suočen sa mogućnošću da bude osuđen na doživotni zatvor, mogao da „propeva” američkim istražiteljima.
M. Mišić
objavljeno: 17.11.2010.
