Izvor: Blic, Beta, 03.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traže od pape da se povuče
Papa Benedikt XVI izazvao je burne polemike i podelio katolike kontroverznom odlukom da unapredi biskupa Gerharda Mariju Vagnera, koji se „proslavio” mnogim skandaloznim izjavama, a u kritikama ovog poteza najdalje je otišao papin zemljak, nemački teolog koji je zatražio da se poglavar katolika povuče. Samo par dana ranije papa je pretrpeo kritike jevrejske zajednice jer je skinuo ekskomunikaciju sa disidentskog biskupa Ričarda Vilijamsona, koji je osporio holokaust. To je Izrael >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << navelo da čak zapreti raskidom odnosa sa Vatikanom.
Vagner (54), unapređen odlukom pape u pomoćnog biskupa Linca, regionalnog centra Gornje Austrije, svojevremeno je rekao da je saga o malom čarobnjaku Hariju Poteru „satanistička”, a da nije čudo što se cunami za Božić 2004. obrušio na obale Indijskog okeana da bi pobio „bogate zapadne turiste” koji su išli „u siroti Tajland”. Sveštenik je još težim rečima prokomentarisao uragan „Katrina”, kada je u SAD 2005. poginulo više od 1.500 ljudi. To je Božja osveta za američki Nju Orleans jer se u tom gradu tolerisao homoseksualizam a klinike vršile abortuse.
„Sigurno nije slučajno da su uništeni svi noćni klubovi i svih pet klinika za pobačaj u Nju Orelansu”, prokomentarisao je tada Vagner i dodao da je to grad poznat po „najboljim bordelima i najlepšim prostitutkama”.
Austrijski kler je šokiran unapređenjem Vagnera, a negoduje i što uopšte nije konsultovan oko njegovog postavljenja. Biskup Roterdama Andrijanus Herman van Luin ocenjuje poslednje odluke pape kao „katastrofalne”, katolički teolog Hans King smatra da će to udaljiti desetine hiljada vernika od crkve, a rezerve je izneo čak i papin dugogodišnji prijatelj - bečki nadbiskup kardinal Kristof Šenborn.
Herman Hering, eminentni liberalni katolički teolog iz Nemačke, poručio je Benediktu XVI da posle ovoga „ako želi dobro crkvi, treba da napusti dužnost”.
Napadi na papu ne prestaju ni povodom slučaja engleskog biskupa Ričarada Vilijamsona, koji se usudio da kaže da „gasne komore nisu postojale”, odbacujući kao „laži” istorijske dokaze da je šest miliona Jevreja ugušeno u tim komorama tokom drugog svetskog rata. Po njemu, ubijeno je između 200.000 i 300.000 Jevreja pre i tokom rata i nijedan u gasnim komorama.
Papa se ogradio od biskupovih uverenja i izrazio „punu i neospornu solidarnost” sa Jevrejima, a sam biskup se izvinio papi zbog svojih izjava.
Angela Merkel, nemački kancelar, rekla je da razjašnjenja Vatikana oko slučaja Vilijamsona ne idu dovoljno daleko. „Po mom mišljenju, ova razjašnjenja nisu dovoljna”, kazala je Merkelova.
Lik Šatel, predstavnik francuske vlade, nazvao je Vilijamsonove izjave „neprihvatljivim, jadnim i nedopustivim”. Kritike su posebno oštre u Nemačkoj, gde je negiranje holokausta krivično kažnjivo.
Visoki zvaničnik Vatikana kardinal Valter Kasper, šef odeljenja Vatikana za odnose s Jevrejima, priznao je da su možda napravljene „greške u menadžmentu” odlukom da se skine ekskomunikacija s Vilijamsona i još tri biskupa.
Benedikt XVI i drugim stavovima diže buru u javnosti. Optužuju ga da je homofob, zbog toga što homoseksualnost smatra istom pretnjom za opstanak čovečanstva koliko i klimatske promene. Kada je 2006. u predavanju na Univerzitetu Regensburg citirao misao vizantijskog cara Paleologa da je prorok Muhamed doneo svetu „samo zlo i nehumano, kao što je naredba da se vera širi mačem”, protestovao je čitav muslimanski svet, proglašavajući ga za neprijatelja islama.
Pijanista i ljubitelj mačaka
Benedikt XVI je školovani pijanista i u papskim odajama drži veliki klavir. Omiljeni kompozitor mu je Mocart, čija je muzika, kako je priznao, duboko prodrla u njegovu dušu još dok je bio mladić. „Njegova muzika izražava tragediju ljudskog postojanja”, smatra papa. Druga velika ljubav katoličkog poglavara jesu mačke. Još kao kardinal Racinger starao se o mačkama lutalicama u Rimu, a pre dve godine objavljena je knjiga „Jozef i Kiko”, istinita priča o papi i mačku njegovih suseda.
Borac za mir
Od dolaska na papski tron aprila 2005. Benedikt XVI zalaže se da se sukobi u svetu rešavaju mirnim putem, da se prevaziđu podele među hrišćanima, kao i za dijalog sa drugim veroispovestima.
Mirovni Apeli
Redovno upućuje apele za mir kako u tradicionalnim obraćanjima za Božić i Uskrs tako i povodom i svih većih sukoba poslednjih godina. U poslednjem božićnom pozdravu „gradu i svetu” papa je posebne molitve uputio za mir na Bliskom istoku i u Zimbabveu.
Vatikan i druge vere
U sklopu jačanja veza s judaizmom posetio je 2006. Aušvic. Organizovao je novembra prošle godine prvi katoličko-muslimanski forum naučnika i verskih lidera dve vere. U oktobru 2006. susreo se sa dalaj-lamom, tibetanskim verskim vođom.
Ekumenski napori
Sa ekumenskim patrijarhom Vartolomejom zajednički se molio u junu prošle godine tokom Vartolomejeve posete Vatikanu. U čestitki novoizabranom ruskom patrijarhu Kirilu, s kojim se triput sretao, papa je izrazio nadu da će taj dijalog biti još širi.
Internet
Promenio je tradicionalnu odbojnost Katoličke crkve prema internetu, rekavši da je to „pravi poklon za čovečanstvo” i da bi bila velika šteta kad on ne bi bio svima dostupan, pogotovu siromašnima i ljudima sa margine.
