Izvor: Danas, 15.Sep.2015, 09:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Trampovanje" američke politike
Dok republikanci i demokrate prolaze kroz dug proces izbora kandidata za predsedničke izbore naredne godine, obe stranke suočavaju se sa istim pitanjem. Hoće li antiestablišment - pa čak i antipolitičko - raspoloženje koje sada dominira potrajati?
Ovoga puta Dan rada (prvi ponedeljak u septembru) nije bio demarkaciona tačka u predsedničkoj trci: preovlađujuće teme već su bile određene. Gađenje prema vladi i tradicionalnim političarima pogodili su predsedničko nadmetanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kao tornado leto, sravnjujući kampanje nekih koji su bili viđeni kao ozbiljni takmičari.
Među republikancima ovakav sentiment, naravno, nije iznenađenje s obzirom na postojano desno skretanje i doslednu antipatiju prema predsedniku Baraku Obami. Ali on je odgovarao bogatom, bučnom razmetljivcu koji je uleteo u nadmetanje napadajući konvencionalne političare kao "glupake" i insistirajući da on sam može sve da reši.
Oni koji su Donalda Trampa otpisali kao klovna prevideli su da je on lukavo pročitao republikanski duh vremena, i da on tačno zna gde da rivalima zabode nož. Njegov opis bivšeg guvernera Floride Džeba Buša kao čoveka "slabe energije" napravila je pravu štetu kandidatu kojeg su mnogi videli - čak i pre nego što je zvanično ušao u trku - kao favorita.
Donald (niko se ne raspoznaje bolje po imenu od ove bivše TV ličnosti) je ukorenio svoju priču u američkom patriotizmu i tamnoj strani države. Njegov slogan "Učinimo Ameriku ponovo velikom" upravljen je ka onima koji su nezadovoljni što SAD više ne nameću svoju volju svetu koji je u sve većem metežu. Oni i Tramp krive Obamu: on se ne suprotstavlja stranim liderima (Benjamin Netanjahu se možda ne bi složio); prebrzo se povukao iz Iraka (mada je satnicu za to postavio njegov republikanski prethodnik); čak se i "izvinjava" za račun Amerike.
Tramp igra na istrajne američke naslage rasizma i nativizma: on se zavetuje da će nekako opkoliti i deportovati nekih 11 miliona nedokumentovanih stranaca i utvrditi američku granicu s Meksikom izgradnjom zida - koji će da plati Meksiko. Trampov zapanjujući narcizam (sve što radi je "izvanredno, veliko, sjajno, najbolje") je njegova robna marka i njegova politika.
Negde sredinom avgusta, kada je podrška u anketama Trampu rasla uprkos izjavama koje bi spustile rejting čak i kandidatima koji su obični smrtnici, ispostavilo se da to nije bio letnji zanos. Postalo je jasno da bi on mogao da dobije prvu trku za nominaciju u Ajovi, i da vodi u drugoj, u Nju Hempširu, i u drugim državama. Više nije bilo smešno reći da bi on mogao da postane kandidat republikanaca.
Ali "antisistemsko" raspoloženje ove predizborne kampanje nije ograničeno na republikance. Berni Senders, socijalista, i Donald Tramp, plutokrata, u velikoj meri odgovaraju na iste impulse. Govoreći jasnim, deklarativnim rečenicama, Senders postavlja idealističku koncepciju vladine politike koja se obraća velikom broju ljudi na rastućem levom krilu demokrata.
Nasuprot tome, Džeb Buš i verovatni kandidat demokrata Hilari Klinton oličavaju tradicionalnu politiku. Oboje imaju ciljne grupe, "upakovani" su i oprezni, dok za Trampa i Sendersa njihove pristalice kažu "govore kako jeste".
Senders odgovara na frustraciju naroda zbog kompromisa koje su pravili američki lideri, među njima i centrista Bil Klinton. Hilari Klinton, pokušavajući da premosti podelu između dva krila Demokratske stranke, sve više naginje nalevo, dok Senders privlači ogromne mase - ona to tek treba da postigne. Iznad svega, njena kampanja se bori da izbegne močvaru stvorenu optužbama da je kao Obamin državni sekretar zvanične poslove obavljala preko privatne elektronske pošte.
U međuvremenu, podrška Trampu među republikancima se širi: među umerenim i konzervativcima, fakultetski obrazovanim, evangelistima, muškarcima i ženama. Takođe, tu su i beli suprematisti: u junu je Trampa podržao najveći američki neonacistički "informativni" veb-sajt "The Daily Stormer". Kada su dvojica ekstremno desnih aktivista u Bostonu pretukli beskućnika iz Latinske Amerike, a jedan od njih rekao da je to učinio u Trampovo ime, kandidat je prokomentarisao da su neki njegovi sledbenici "strastveni". Istraživanje među Trampovim pristalicama pokazalo je da 66 odsto njih veruje da je Obama musliman, a 61 odsto da nije rođen u SAD (tvrdnja koju Tramp i dalje trubi iako je odavno pobijena).
Trampov najveći republikanski rival Ben Karson, poznati neurohirurg, takođe nema političkog iskustva i govori čudnovate stvari. Ali Karson ih govori tiho zbog čega je možda njegov rejting u Ajovi viši nego republikanskim rivalima (u jednoj anketi čak je bio rame uz rame s Trampom). Karson je, na primer, rekao da ljudi odu u zatvor kao heteroseksualci, a izađu kao gejevi; da je Amerika kao nacistička Nemačka u suzbijanju ideja i opozicije; i da predsednik ne treba da potpiše nedavnu istorijsku odluku Vrhovnog suda o legalizaciji homoseksualnog braka.
Tramp i Karson, zajedno sa još dvoje kandidata koji se nadmeću kao politički autsajderi - Ted Kruz, senator iz Teksasa, i bivša direktorka Hjulit-Pakarda Karli Fjorina - trenutno imaju podršku oko 60 odsto republikanaca u Ajovi. Buš i ostali, uključujući Renda Pola, Skota Vokera i Marka Rubija - nekadašnje miljenike političke štampe - batrgaju se. Neki, a posebno Voker, da bi se oporavili upadaju u zamku pokušavajući da "pretrampuju" Trampa.
Ali samo jedan je Tramp i njegova kandidatura uzrokuje bes među zvaničnicima Republikanske stranke, posebno zbog njegovog otvorenog neprijateljstva prema doseljenicima iz Latinske Amerike. Posle ponovnog izbora Obame, lideri republikanaca su 2012. napravili studiju koja je pokazala da će njihov kandidat morati da dobije veću podršku Latinoamerikanaca ako misli da ikad uđe u Belu kuću. Šanse za to su oskudne s Trampom kao barjaktarom.
Tramp je do sada prkosio zakonima političke gravitacije. Ali moguće je da će njegova kandidatura propasti ako neki od njegovih rivala odustanu i ostave svoje pristalice (i one bogate) da se opredele oko nekoga u kome vide sposobniju alternativu. To će biti olakšanje za lidere Republikanske stranke koji su nedavno dobili od Trampa obećanje (koje lako može biti pogaženo) da neće krenuti u nezavisnu predsedničku kampanju ako ne uspe da dobije partijsku nominaciju.
U međuvremenu, establišmenti obe partije imaju razloga da budu nervozni. Dok se Senders sada u Nju Hempširu kotira solidno ispred Klintonove, ozbiljni komentatori počeli su da spekulišu da bi Amerikanci na kraju mogli biti zamoljeni da biraju između Sendersa i Trampa.
Autorka je pisac, njena poslednja knjiga je "Vašingtonski dnevnik: Izveštavanje o Votergejtu i padu Ričarda Niksona"
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
