Izvor: Politika, 29.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragovi ubistva Politkovske
Vrhovni tužilac Rusije Jurij Čajka saopštio je u ponedeljak novinarima da je ubistvo ugledne novinarke Ane Politkovske u potpunosti razrešeno, da su svi njegovi izvršioci pohapšeni, ali da su nalogodavci još uvek van domašaja ruskih organa bezbednosti – negde u inostranstvu. Kao što se pretpostavljalo, razlog za likvidaciju Politkovske bilo je njeno pisanje o dešavanjima u Čečeniji, posebno o ulozi u njima pojedinih (sadašnjih i bivših) pripadnika ruskih bezbednosnih službi, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nesumnjiv pokušaj diskreditacije najvišeg rukovodstva države.
Mada je već uhapšeno jedanaest ljudi, od kojih se trojica braće Mahmudov – Tamerlan, Džabrail i Ibrahim (poreklom Čečeni) – sumnjiče da su direktni organizatori i izvršioci, jasno je da bez privođenja pravdi ljudi iz senke, onih u čijim je glavama skovan zločin, slučaj Politkovske neće biti zaključen. A do njih ruski organi gonjenja, po svoj prilici, sami neće moći da dođu.
Policajci kao diplomate
Slučajno, ili ne, Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije objavilo je u ponedeljak da je predsednik države Vladimir Putin potpisao ukaz prema kojem se ovoj službi dozvoljava da u ruska diplomatska predstavništva u svetu uputi svoje ljude. Reč je o četrdeset jednoj osobi čiji zadatak će biti da van granica domovine, naravno u diplomatskim okvirima i tokom dodeljenih im mandata, obavljaju određene poslove policijskog karaktera.
Razlog za ovakvo odobrenje svakako treba tražiti u činjenici da sa pojedinim državama (na primer Velikom Britanijom) Rusija nikako ne može da nađe zajednički jezik pri sprovođenju istražnih radnji nad osobama osumnjičenim da su umešane u nedozvoljene radnje, pa čak i u ubistva. Činjenica da Britancima na pamet ne pada da čuvenog izbeglog oligarha, i osvedočenog prevaranta, Borisa Berezovskog isporuče Rusiji, kao i to što iz Moskve odgovaraju jednakim neizručenjem Britaniji Aleksandra Lugovoja, osumnjičenog za likvidaciju bivšeg špijuna Aleksandra Litvinjenka, celu stvar dovodi do apsurda.
Na konferenciji za novinare u ponedeljak Jurij Čajka je izjavio da rezultati dosadašnje istrage ubistva Politkovske, ali i bivšeg zamenika predsednika Centralne banke Rusije Andreja Kozlova, kao i urednika ruskog izdanja časopisa "Forbs" Pola Hlebnikova, ukazuju na mogućeg zajedničkog nalogodavca. Cilj svih pomenutih likvidacija, kako kaže Čajka, bio je da se "destabilizuje situacija u zemlji, izmeni ustavni poredak, Rusija uvuče u krizu, vrati na bivši sistem upravljanja u kojem su sve rešavali novac i oligarsi, da se diskredituje rusko rukovodstvo i isprovociraju pritisci iz inostranstva na čelne ljude u državi". Na direktno pitanje novinara da li u tom smislu misli na Borisa Berezovskog, ministar, međutim, nije želeo da odgovori.
Ipak vredi pomenuti da je koliko pre neki dan samoizgnani oligarh, ponovo preko stranica londonskog lista "Sandej tajms", nastavio da deli lekcije Zapadu kako na najjednostavniji način da se reši ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog režima. Ne treba ni sumnjati da je Berezovski, koji je u vreme vladavine predsednika Borisa Jeljcina važio za "sivu eminenciju" Kremlja, preko sopstvenih izvora na vreme bio upoznat sa onim što će novinarima obznaniti Jurij Čajka. Ponovljeni poziv na rušenje Putinovog režima može se stoga shvatiti kao manevar smišljen da "pokrije" saopštenje ruskog ministra policije.
Zaštićeni Berezovski
Podsetimo, ubistva novinara donela su Rusiji i te kako negativan pečat. Od raspada Sovjetskog Saveza 1992. zvanična brojka stradalih poslenika sedme sile dostigla je 219. Većina ovih ubistava nikada nije razjašnjena, a iza njih stoje nalogodavci kako iz najmračnijih mafijaških krugova tako i određene snage u okvirima javnih službi koje su se u procesu restrukturizacije ruske države osetile ugrožene.
Nema sumnje da će hapšenje 11 osumnjičenih za ubistvo Politkovske otvoriti, nove rasprave o tome po čijem nalogu su oni, kao i ubice Kozlova i Hlebnikova..., zaista, delovali. Teško je poverovati, na primer, da će Britanci prihvatiti bilo kakav dokaz o umešanosti Borisa Berezovskog u neki od pomenutih slučajeva, iz prostog razloga što bi to bilo i dokaz da su sve vreme, i svim državnim sredstvima, štitili najobičnijeg kriminalca. Uostalom, čak ni Džon Mejdžor, dok je bio šef britanske diplomatije, nije uspeo da izdejstvuje oduzimanje izbegličkog pasoša ruskom oligarhu.
Posle najnovijeg preokreta u Moskvi i hapšenja ubica Politkovske, u Londonu će, bez obzira na to kako procenjivali rusko rukovodstvo i sukob sa oligarhom, morati da razmišljaju drugačije. Činjenica je da je najnovije istupanje Berezovskog u "Sandej tajmsu" privuklo (do sada neuobičajenu) pažnju nadležnih britanskih službi. To bi moglo da bude signal da se ponešto, ipak, menja. Bez obzira na to ko stvarno stoji iza ubistava koja su, svako na svoj način, potresla rusku i svetsku javnost.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 29.08.2007.]
