Izvor: Deutsche Welle, 28.Nov.2017, 16:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tragovi slavonskih Nemaca u objektivu
Damir Rajle sakuplja i beleži ostatke nemačke kulturne baštine u Slavoniji i Baranji. „Otkrivajući tu baštinu zapravo sam počeo da otkrivam i svoje sopstveno poreklo, kulturni identitet mojih predaka“, priča Rajle za DW.
„Još krajem devedesetih pomogao sam saradnicima „Centralnog muzeja podunavskih Švaba’ koji su beležili nemačku kulturnu baštinu i snimio na pozitive zgrade i lokacije tematski vezane uz podunavske Švabe. Ali tek ulaskom Hrvatske u Evropsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << uniju dobio sam priliku koju mi je pružio taj muzej (iz Ulma) da napravim izložbe pod nazivima ’Tragovi’ i ’Hrvatska raznolikost od Dunava do Jadrana’ koja je trebalo da predstavi Hrvatsku, ali i njeno bogato kulturno nasleđe koje je dobila od nemačke nacionalne manjine“, priča Damir Rajle o tome kako je počela priča o fotografisanju kao načinu spasavanju od zaborava nemačke baštine u Slavoniji.
Rajle je nosilac međunarodnog zvanja Excellence Federation Internationale de l'Arte (EFIAP), ali i jedan od samo desetak Majstora fotografije, zvanja koje samo posebnima dodeljuje Hrvatski fotosavez. U svakom slučaju, fotografija mu je i privatno i profesionalno strast već decenijama. Taj inženjer geodezije i profesor stručnih predmeta na osječkoj Graditeljsko-geodetskoj školi, krenuo je u poduhvat koji nesumnjivo ima estetsku, umetničku, ali i etnološku vrednost, jer on sakuplja i beleži nemačku baštinu u Slavoniji i Baranji.
Damir Rajle
„Otkrivajući baštinu Nemaca u Slavoniji, zapravo sam počeo da otkrivam i svoje sopstveno poreklo, kulturni identitet mojih predaka, a samim tim i moj sopstveni identitet“, kaže Damir Rajle. Njegova izložba premijerno je bila postavljena u Ulmu, ali je nakon toga obišla i Berlin, Vinkovce, Vukovar, Osijek i Slavonski Brod. Na otvaranju izložbe u Ulmu došlo je i do jednog susreta koji će kasnije rezultirati monografijom. Damiru je naime prišao Tomas Cehender, vlasnik izdavačke kuće Danube books Verlag i ponudio mu saradnju koja je rezultirala monografijom Skice Slavonije.
„Bitno mi je da fotografija ima neku estetiku koja je prijemčiva, ali ono što me najviše privlači jeste zapravo priča koja stoji iza fotografije“, kaže Rajle. Očigledno je da su godine koje je proveo kao fotoreporter ostavile traga na njegovom stilu.
Skice Slavonije je knjiga na stotinu stranica sa 86 autorskih fotografija koje „iz šireg kadra“ – šuma, polja i livada – ulaze u kuće pronalazeći detalje i dočaravaju život kakav je nekad bio, ali sa vizurom ka budućnosti. Zahvaljujući Rajleu i njegovoj slici anđela iz jedne napuštene crkve, spaseno je jedno vredno kulturno delo koje bi propalo da nije fotografija ukazala na to da mu je mesto u Muzeju Đakovištine gde se danas nalazi.
Rajle za sebe kaže da je, uprkos svom poreklu ipak „pripadnik većine koja voli svoju manjinu“. I uživa da je otkriva u sebi, ali kroz svoj objektiv i drugima.
Magla se provlači kroz drevna slavnonska stabla
U jesen je Kopački rit prepun boja
Ravne staze presecaju plodno tlo
Na fotografijama Damira Rajle su i njegovi Slavonci
A zašto ne i lavanda? Davor je poreklom (Dalmatinac (ne zato što je zavaljen u ležaljci), ali je Slavonac rođenjem. Slavonija je i mesto na kome se spajaju svetovi.
On zna da ceni ono što ima.
Mraz ume da bude žestok.
Led stvara čarobne ilustracije na vodi
Ima i somova i šarana, a nosi ponekad i dobitnike Olimpijskih medalja.
Drava hladi bolje od svakog klima-uređaja, samo da nema tih komaraca...
Pred očima Damira Rajlea i tuš se pretvara u čaroliju.
Augusta Cesarca, skulpturu Stjepana Gračana, Rajle često stavlja u društvo današnjih Osiječana i još bolje Osiječanki.
Damir Rajle je i sam potomak nekad brojne nemačke manjine u Slavoniji. Zato ga lično interesuje i tradicija tog kraja.
Mnogi su proterani nakon Drugog svetskog rata. Mrzovići, Krnidja, Tomašinci, Velimirovac... Mnogo je kuća koje još nose bogato ukrašene fasade.
Bilo je svega, a po kućama čeljad jedan drugom do uha. Danas su u već naherenim kućama često ostali samo još starci.
Tek ponegdje se nađe i novca da se obnove stare kuće.
...čitamo na nadgrobnim spomenicima. Često su oni jedini svedoci nekadašnjih vremena.
Dve zvezdice desetara K.u.K. monarhije i carski brk. Ali njega i njegovu gospođu odavno je progutala crna slavonska zemlja...
U Tomašancima je nedavno podignuta zajednička tabla sa imenima nekadašnjih nemačkih žitelja tog slavonskog sela.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
