Izvor: Blic, 24.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Toni Bler za proširenje EU
Toni Bler za proširenje EU
Proširenje Evropske unije predstavlja istorijsku priliku za stvaranje jače Unije, istakao je juče premijer Velike Britanije koja preuzima ulogu predsedavajućeg u evropskoj zajednici.
'Evropska unija ne sme da na proširenje gleda kao na pretnju, kao na neku igru u kojoj stare članice gube a nove dobijaju, već kao na izvanrednu i istorijsku priliku za stvaranje još jače i moćnije EU. Tokom našeg predsedavanja trudićemo se da odgovorimo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na obaveze Unije prema zemljama kao što su Turska i Hrvatska, koje žive u nadi da će njihova budućnost biti evropska', naglasio je Bler u govoru koji je održao pred Evropskim parlamentom.
Britanski premijer dobio je aplauz poslanika kada je sebe nazvao 'strastvenim Evropljaninom', ali bilo je i glasnog negodovanja poslanika koji se nisu slagali sa Blerovim izlaganjem.
Uprkos njegovom zalaganju za nastavak proširenja Unije, britanska štampa tvrdi da danas nema više garancija da će zemlje koje imaju evropske ambicije uopšte biti primljene u EU. Londonski 'Gardijan' prenosi da je i sama reč 'proširenje' na ministarskim sastancima EU već promenjena u izraz 'evropske perspektive'. Komentator lista izdvaja dva elementa te realnosti. Prvi je da će Bugarska, Rumunija i Turska, koje očekuju formalni početak pregovora o svom punopravnom članstvu, biti suočene sa daleko oštrijim kriterijumima Brisela. To znači da je vreme eventualnog prijema potpuno neizvesno. Drugi elemenat je da Srbiju i Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju očekuje znatno duža procedura prijema u EU, i to bez ikakvih garancija da će na kraju biti i primljene.
Bler je pozvao i na modernizaciju ekonomije primetivši da se u Briselu ne shvataju ozbiljno izazovi iz Kine i Indije na ekonomskom planu.
Bler je juče rekao i da je EU suočena sa krizom političkog vođstva i da mora da se promeni kako bi povratila podršku javnosti.
Blerov govor u kome je predstavio program britanske vlade tokom šestomesečnog predsedavanja Evropskoj uniji (od 1. jula) izazvao je veliku pažnju zbog krize u kojoj se Brisel našao posle negativnih ishoda referenduma o Ustavu EU u Francuskoj i Holandiji, kao i izostanka dogovora o dugoročnom programu budžeta. A. P. - Agencije
