Izvor: Deutsche Welle, 08.Jun.2017, 09:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tompson je samo mamac

Najava koncerta podrške šestorici prvostepeno u Hagu osuđenih zvaničnika Herceg-Bosne u Mostaru, izaziva brojne osude u Bosni i Hercegovini. Pre svega zato što na njemu nastupa i Marko Perković Tompson.

Dok mostarski vladika ugošćuje muftiju i priprema mu iftar, a s njima večerava i gvardijan, u Mostaru je veliki nemir unela najava koncerta kontroverznog Marka Perkovića Tompsona. Koncert pod nazivom „Veliki skup podrške hrvatskim zatvorenicima u Hagu te svim nepravedno >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << optuženim i osuđenim hrvatskim braniteljima HVO“ trebalo bi da se održi 8. juna.

Brojne osude koncerta

Jedna u nizu osuda zbog održavanja koncerta stigla je od političkih direktora Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC). Oni su jednoglasno, što čak nije bio slučaj ni sa osudom referenduma u Republici Srpskoj, upozorili da održavanje koncerta u Mostaru služi veličanju ratnih zločinaca.

„Sve institucije u BiH, uključujući političke, verske i organizacije civilnog društva, trebalo bi da deluju u pravcu promovisanja pomirenja, međusobnog razumevanja i tolerancije, te izbegavati događaje, aktivnosti i retoriku koji produbljuju podele, glorifikovanje osuđenih ratnih zločinaca, istorijski revizionizam, te provokativnu upotrebu simbola“, zvanična je reakcija iz Saveta, uz zaključak da „ne bi trebalo praviti nikakve poteze, ni u Mostaru, niti drugde, koji za posledicu imaju produbljivanje podela i podizanje tenzija.“

Koncert je izazvao i oštre reakcije bošnjačkog političkog vrha u BiH, ali i najavu „kontra“ protesta. I mnogi hrvatski intelektualci ogradili su se od koncerta, smatrajući da bi mogao da nanese štetu, a ne korist šestorici koje u Hagu u novembru očekuje izricanje pravosnžne presude. Uz to, koncert se održava na stadionu, koji budi ružne uspomene građanima Mostara jer je to mesto koje je u ratu služilo kao sabirni centar za odvođenja Bošnjaka u logor Heliodrom.

Inicijatori koncerta iz desničarskog udruženja „Hrvatsko srce nade“ smatraju da je „podrška šestorici nekadašnjih visokih i vojnih zvaničnika Herceg-Bosne i HVO, nepravosnažno osuđenima na ukupno 111 godina zatvora za udruženi zločinački poduhvat, prvenstveno izražavanje domoljublja i nezadovoljstvo položajem Hrvata u BiH“. Koncert podrške hrvatskoj haškoj šestorci podržao je inače i Hrvatski narodni sabor.

Letak kojim se poziva na koncert podrške u Mostaru

U BiH postoje najmanje tri istine

U tom kontekstu, mostarski univerzitetski profesor dr Mile Lasić u jednoj od svojih poslednjih kolumni piše: „Na sve su strane organizovane manifestacije u korist zaborava i u korist daljeg banalizovanja zla, a nema uopšte znakova borbe protiv sopstvenog zla i ’protiv zaborava’, zbog čega i nema previše onih u BiH i u regionu koji bi se postideli za zlo počinjeno u njihovo ime, kako bi možda tim putem oplakali i sopstvene i sve žrtve, ma pod kojim znakom su i u kojem ratu pali.“

Profesor Lasić ocenjuje da u BiH postoje najmanje tri istine i da niko nije spreman da popusti drugom i trećem u sopstvenim naracijama i politikama: „Najgore je to što niko i ne namerava da se pozabavi večitim Džaspersovim ’pitanjem krivice’ za zločine svih ekstremnih ideologija i politika, te sopstvene (su)odgovornosti za njih. Dapače, u BiH i u zemljama-naslednicama bivše SFRJ živi se svojevrsni ’socijalni Alchajmer’: ciljano se brišu nepodobna sećanja i sistematski neguju narativi žrtve, koji podrazumevaju iluziju o impliciranoj nevinosti i dobroti sopstvene vere i nacije, što je redukcionistička podvala velikog formata upravo kritičkoj kulturi sećanja, temeljnoj pretpostavci ozdravljenja bolesnih društava“, zaključuje profesor Lasić.

Reciklaža starih problema

Doktorant univerziteta u Gracu, građanski aktivista i bivši sveštenik Dalibor Dado Milas smatra da „bošnjački nacionalizam uporno potencira tezu da je u poslednjem ratu samo jedan narod branio BiH, dok su ostala dva (autohtona) naroda bili – agresori. To konkretno u ovom slučaju stvara kontra-reakciju na drugoj strani kod pojedinaca koji bi odmah potpisali raspad BiH, te koji tako populistički iskorišćavaju razočarenje, nemoć i frustracije koje se sve više nagomilavaju kod Hrvata u BiH“. Milas smatra i da se recikliraju stari problemi umesto da se energija i dobre namere koriste za konstruktivne ciljeve.

„Koliko bi Hrvata u BiH uopšte podržalo hašku šestorku da ovde nije bačen mamac u vidu koncerta čija je glavna zvezda upravo Marko Perković Tompson? Dolaze li ljudi u Mostar zbog haške šestorke ili zbog Tompsona i da li bi ovaj skup podrške uopšte uspeo da nema poznatih estradnih imena koja privlače mase“, pita se Milas i zaključuje: „Čitava ova priča samo je još jedan od pokazatelja kako od prošlosti ne uspevamo da vidimo ni sadašnjost, a kamoli budućnost. Moj je utisak da u našem društvu postoji veoma puno aktuelnih problema koje ne samo da ignorišemo, nego ih na određen način i podržavamo – ako ne delovanjem, a onda sigurno glasnim ćutanjem“.

Četvrt veka nakon početka rata u Bosni i Hercegovini – vreme je da se sumiraju posledice: Evropa u BiH, na žalost, nije branila svoje sopstvene vrednosti, a nacionalizam ne samo da je postao moguć, već je i nagrađen. (07.04.2017)

Počinje žalbena rasprava na suđenju šestorici političkih i vojnih lidera ratne tvorevine Herceg-Bosne, osuđenih na ukupno 111 godina zatvora. Predviđeno je da traje osam dana. Konačna presuda biće izrečena u novembru. (20.03.2017)

Kako to da se na dve proslave Dana pobede čuju različite poruke i da je ona nezvanična neizmerno posećenija? Zašto sedamnaest godina nakon kraja rata Tompson u Čavoglave još uvek može da privuče 70.000 ljudi? (06.08.2012)

„Loša ideja izaziva reakciju druge strane“

Glavni urednik mostarskog radija Gradska mreža Faruk Kajtaz, smatra da je sve to posledica „zamrznutog konfilkta“ i činjenice da osnovna politička pitanja u Mostaru nisu rešena još od 1992. godine.

„Sve ovo u međuvremenu bila je manje ili više uspela improvizacija. U pitanju su potpuno različiti koncepti oko budućnosti Mostara i biće veoma teško da se sve to ’iskombinuje’. Mostar je zarobljenik krize na višim nivoima. Generalno, javna podrška liderima Herceg-Bosne kojima se još sudi i koji su već osuđeni u prvom stepenu veoma je loša ideja i može samo da izazove reakciju s druge strane. Na mnogo načina Mostar je ’ključ’ za čitavu BiH“, zaključuje Kajtaz.

Šta su čekali 14 godina?

Sociolog, univerzitetski profesor i akademik Slavo Kukić sličnog je mišljenja. „Na Palama se otvara studentski dom s imenom čoveka osuđenog za genocid u Srebrenici. Osnovna škola u jednom sarajevskom naselju dobija ime po zaljubljeniku u Hitlera, a obrazloženje je da se radi o jednom od najuglednijih bošnjačkih intelektualaca iz prve polovine 20. Veka. U tom kontekstu trebalo bi gledati i na ovo što se događa u Mostaru. Tompson je tu najmanje bitan. Šta su čekali 14 godina“, pita profesor Kukić.

On podseća da će, konkretno u slučaju hrvatske šestorice, sud u Hagu imati poslednju reč i mišljenja je da je pozadina svega – manipulacija političke prirode. „Zaista mislim da prava namera nije pomoć stvarnog organizatora šestorici Hrvata u Hagu. Oni su iskorišćeni za homogenizaciju sopstvenog biračkog tela u kojem je Tompson poslužio kao dobar mamac“, zaključuje Kukić.

Organizatori koncerta ovih dana često spominju nastup Marka Perkovića Tompsona u n Vupertalu koji je održan prošle nedelje pod budnim okom policije. List „Vestdojče cajtung“ iz Vupertala tim povodom je pisao da „kritičari Tompsona i njegov bend optužuju za veličanje ustaškog pokreta i hrvatskog fašizma iz Drugog svetskog rata“. „Zidojče cajtung“ je još 2013. pisao o „desničarskom pevaču, koji podgreva napetosti u regionu“ i ukazao da je njegovom bendu u Švajcarskoj već godinama zabranjen nastup. Tompsonovi koncerti u zapadnoevropskim zemljama redovno su praćeni burnim reakcijama i pozivima na zabranu. Tako je u aprilu 2014. otkazan najavljeni koncert u Berlinu, a krajem prošlog meseca otkazan je i nastup u austrijskom gradu Kremsminsteru.

Nastavak na Deutsche Welle...

B92: DW: Tompson je samo mamac