Izvor: Vostok.rs, 21.Maj.2014, 15:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tito i tajanstvena razmena
21.05.2014. -
U maju u bivšoj Jugoslaviji često se sećaju maršala Tita. On je rođen 7. maja 1892. godine u hrvatskom gradiću Kumrovec, a umro je u glavnom gradu Slovenije, Ljubljani, 4. maja 1980. godine. Krajem 30-ih uz pomoć Grete Has, saradnice obaveštajnog centra Kominterne u Zagrebu i jedne od najboljih stručnjaka za izradu falsifikovanih dokumenata, pošlo mu je za rukom da kreira novu ličnost.
Gerta je uspela da napravi lažna dokumenta sebi i Titu. Od 1939. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << godine oni su živeli zajedno u malom gradiću Sinju. Tito je dobio pasoš na ime inženjera Slavka Babića, a Gerta Has se pretvorila u gospođu Mariju Šarić. Porodična idila je trajala dve godine — do maja 1941. Zatim Tito odlazi iz Hrvatske u Beograd, a trudna Gerta je vraća u Zagreb. Nekoliko dana posle odlaska budućeg maršala, Gerta mu je rodila sina koga su nazvali Mišo.
U Zagrebu u to vreme na vlasti su već bile hrvatske fašiste — ustaše. Ante Pavelić, saradnik Hitlera, proglasio je svoju Nezavisnu Hrvatsku. Pavelić je odmah počeo nemilosrdno da goni Srbe, Jevreje i komuniste. U to vreme Zagreb je bio jedna od glavnih tačaka za obaveštajne službe Kominterne i SSSR.
Posle rođenja Titovog sina brigu o Gerti je na sebe preuzeo Ivan Krajačić koji ju je privremeno preselio u stan svoje žene Eme. Početkom marta 1943. godine na jednog od lidera hrvatskih fašista je bio izvršen atentat. To se desilo upravo u fabrici gde je radila Krajačićeva žena. U njenu kuću su upale ustaše i hapsile obe žene. Gerta je imala stari falsifiovani pasoš na ime Marije Šarić. Ona se uplašila da će Ema prilikom mučenja izdati njeno pravo ime i presekla je sebi vene. Moguće da bi Gerta brzo preminula zbog gubitka krvi, ali imala je sreće. Delegacija Crvenog Krsta ju je slučajno našla i već u zatvorskoj bonici Gerti su bez anestezije zašili rane. 2008. godine Gerta Has je pisala u svojim memoarima: Od bola sam izgubila svest, ali sam sve čula i mislila da me onemoćalu neće odmah mučiti.
A za to vreme u Zagrebu partizani su dugo vodili tajne pregovore sa Nemcima o Gertinoj razmeni. Tito je u rukama imao grupu naučnika iz Berlina koji su se u Bosni i Hercegovini bavili traženjem uranijuma za nuklearnu bombu. Ustaše dugo nisu priznavale da Gerta Has već nekoliko meseci sedi u hrvatskom zatvoru, ali fašisti su insistirali, i mladu komunistkinju su oslobodili.
Postoji nekoliko verzija ove fantastične razmene. Prema jednoj od njih, u posao se uključio najbolji Titov prijatelj Vladimir Velebit kod kojeg se izvesno vreme pre hapšenja Gerta krila sa malim sinom. Krajem svog života dugog 96 godina ona se sećala: Ja i sada jasno vidim pred sobom taj dan. U Petrinjskoj ulici, kuda su me izveli iz ztvora, sve je cvetalo i mirisalo. To je bilo predivno proleće. Mislila sam da me prebacuju u drugi zatvor, iz hrvatskog u nemački. I kada sam videla Vladimira Velebita, pomislila sam da je i on uhapšen i da me sada niko neće spasiti. Velebit mi prilazi, ja se pravim da ga vidim prvi put. Ali zatim Velebit kaže da je došao da me razmeni za Nemce koje je Tito zarobio. Pored mene ustaše su oslobodile još nekoliko naših drugova. Mi smo proslavili kako smo mogli naše oslobađanje, a narednog dana već smo bili u partnizanskom odredu.
Konstantin Kačalin,
Izvor: Glas Rusije
