Izvor: Politika, 03.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tihić šokirao Lajčaka
Odustajanjem od principa Mostarske deklaracije o reformi policije Sulejman Tihić doveo u pitanje potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa Evropskom unijom
Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 3. februara – Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak izjavio je da je šokiran ponašanjem predsednika Stranke demokratske akcije Sulejmana Tihića, koji je sinoć na sastanku lidera šest vodećih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bosanskohercegovačkih partija, održanom u Širokom Brijegu, odustao od principa reforme policije u BiH koje je prihvatila Evropska unija.
Tihić je, naime, rekao da on ne može prihvatiti da budući policijski organi, koji bi trebalo da se formiraju na nivou BiH, nemaju nikakvih nadležnosti nad „lokalnim policijama", odnosno policijama Republike Srpske i Federacije BiH. Time je, praktično, povukao svoj potpis sa Mostarske deklaracije o reformi policije na osnovu koje je BiH parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Na osnovu Mostarske deklaracije usvojen je Akcioni plan njenog sprovođenja, odnosno usvajanje seta zakona na nivou BiH, koji bi BiH omogućili da do sredine marta potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.
Lajčak je Tihićev postupak ocenio kao „totalno kontraproduktivan za BiH, potpuno neočekivan, štetan i nepotreban". „Tihić je ugrozio timski duh koji su politički lideri u BiH postigli potpisujući Mostarsku deklaraciju i Akcioni plan o reformi policije. Ako neko zbog svojih interesa ucenjuje BiH i njenu evropsku budućnost, onda neka snosi i posledice", poručio je Lajčak, naglasivši da Tihić „ruši ono što je prihvatio Brisel".
Prethodno, na sastanku je došlo do žestoke svađe između Tihića i predsednika Stranke za BiH Harisa Silajdžića. Lider SDA optužio je Silajdžića da je pristao na opstanak policije Republike Srpske, a on mu je odgovorio da to nije tačno, jer će to pitanje doći na dnevni red u okviru razgovora o promenama Ustava BiH.
Lider Partije demokratskog progresa i učesnik razgovora u Širokom Brijegu Mladen Ivanić rekao je za naš list: „Tihić je doveo u pitanje napredovanje BiH prema Evropskoj uniji, jer je bez glasova poslanika SDA mala verovatnoća da ćemo usvojiti zakone o reformi policije. A bez njih nema ni potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Najviše me zanima kako će visoki predstavnik reagovati na ovakvo ponašanje Sulejmana Tihića, predsednika najjače bošnjačke stranke".
--------------------------------------------------------------------------
Hilari zabrinuta za sudbinu BiH
Od našeg stalnog dopisnikaBanjaluka, 2. februara – Jedan od pretendenata Demokratske stranke za predsednika Amerike Hilari Klinton najavila je da će, ako postane stanovnik Bele kuće, posvetiti mnogo veću pažnju Bosni i Hercegovini kako „ona ne bi opet postala glavna opasnost za evropsku bezbednost, pogotovo sada kada se kosovska situacija približava istorijskom rešenju”.U intervjuu datom nedeljniku „Sabah”, ona je rekla da je BiH, od potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je završen rat, napravila veliki napredak. Ali, dodala je ona, u ovoj zemlji, ipak, i sada postoje „značajni politički i ekonomski izazovi”, zbog kojih Amerika mora stajati uz BiH. „Dvanaest godina posle potpisivanja mira u Dejtonu, kombinacija američke nezainteresovanosti, slabosti Evropske unije, te ruske i srpske opstrukcije prete Bosni i Hercegovini”, konstatovala je Hilari Klinton, koja je naglasila da je „veoma ponosna” na ulogu koju je imala dok je predsednik Amerike bio njen muž Bil Klinton. Ona je posebno istakla značaj Dejtonskog sporazuma, koji ne samo što je zaustavio krvoproliće već je „postavio temelje nove BiH kao jedinstvene i nezavisne države”. U ovom kontekstu ona je pomenula i Haški tribunal rekavši da je on „priveo mnoge agresore pravdi” i tako se, kao i kada je govorila o posetama BiH 1996. i 1997. godine – tvrdeći da je, da bi izbegla snajperske hice, trčala preko aerodromske piste – opet spotakla o istinu. Naime, Međunarodni sud pravde u Hagu odbacio je tužbu BiH protiv Srbije za agresiju, tako da nijedan haški optuženik ne može biti tretiran kao agresor.
B. Marić
[objavljeno: 04/02/2008.]
