Izvor: Blic, 27.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tiha kineska invazija na Rusiju
Kineski predsednik Hu Đintao stigao je juče u trodnevnu posetu Rusiji, tokom koje će se sresti sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom i pokušati da utvrdi još jače trgovačke, energetske i političke veze između dve zemlje. Očekuje se da će tokom posete, između Rusije i Kine biti potpisani trgovinski ugovori vredni četiri milijarde dolara.
Kinezi preuzeli centar ruske nauke
Da Kina strateški gleda mnogo dalje od kupovine oružja i energenata, pokazuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i primer Akademgordoka, sibirske naučne meke osnovane u sovjetskoj eri, gde rade 52 naučne institucije sa 18.000 naučnika, uključujući i nekoliko nobelovaca. Aleksandar Ljulko, odbornik Novosibirska, procenjuje da 80 odsto dohotka Akademgordoka potiče iz Kine. Posle niza godina postsovjetskog zapostavljanja, naučnici iz Sibira sa zadovoljstvom ispunjavaju kineske narudžbine: od aerodinamičkih tunela i analizatora tla, preko laboratorija za DNK analizu i lasera, pa do akceleratora elektrona. „Zapad se plaši da prodaje svoju tehnologiju Kinezima, pa oni dolaze kod nas", objašnjava Vasilij Arešenko, šef spoljnopolitičkog odeljenja Ruske akademije nauka. „Naša vlada ne pridaje veliku važnost nauci. A nama je potreban kineski novac."
Predsednik Kine će s predsednikom Rusije razgovarati o Iranu i Severnoj Koreji, svetskim žarištima o kojima Rusija i Kina imaju slične stavove u Savetu bezbednosti.
Hu Đintao je izrazio nadu da će dve zemlje ojačati saradnju.
- Verujem da će, kroz zajednički napor, ova poseta biti plodonosna i da će ojačati naše odnose - rekao je predsednik Kine.
Više od 200 kineskih kompanija najrazličitijih profila - od avio-kompanija do onih koje proizvode čaj, naći će se na kineskom sajmu u Moskvi, najvećem koji je Kina ikada imala u nekoj stranoj zemlji.
Kinezima je trenutno najvažnije da osiguraju priliv preko potrebnih energenata iz Rusije. Najveći deo razgovora između dvojice predsednika o energiji odnosiće se na sibirski naftovod koji Rusija gradi, a Kina žestoko lobira da se makar jedan njegov krak izgradi do Dađinga, centra kineske naftne industrije.
Iako izgleda gladna za ruskim energentima, činjenica je da će Kina do 2011. samo petinu svojih potreba podmirivati iz ruskog uvoza. Kina uvozi naftu i iz Irana i iz Kazahstana, dok domaće firme kupuju rudnike gvožđa u Australiji, a u Kanadi su preuzele najveću fabriku nikla i cinka „Noranda".
Međutim, Rusija će postajati sve više zavisna od Kine - čak polovinu energenata do 2015. godine izvoziće u tu zemlju, procenjuju stručnjaci. Takva povećana zavisnost od Rusije se ogleda i na političkoj ravni. Na površini, Kina i Rusija su moćna kombinacija, strateška protivteža Vašingtonu, ali proklamacije o savezu, koji su sredinom devedesetih utvrdili tadašnji predsednici Boris Jeljcin i Đijang Cemin, nisu pronašle tvrdo tlo u praksi, kažu spoljnopolitički analitičari.
„Rusija od 'juniorskog’ partnera Amerike polako pada na poziciju 'juniorskog’ partnera Kine", kaže Dmitrij Trenjin, direktor moskovskog fonda „Karnegi".
Dve supersile su bliske kada je reč o saradnji na međunarodnim pitanjima, ali je Kina kao ekonomska sila ipak daleko ispred sve ambicioznije Rusije, slažu se analitičari.
„Iako je Rusija naizgled veći igrač, ona ipak sa zebnjom gleda prema istoku. Osim igara sa naftom i gasom, kojima uspešno balansira između Zapada sa jedne strane i Kine i Indije sa druge, Rusija nema dobar odgovor na činjenicu da kineske investicije bukvalno zatrpavaju istok zemlje", piše „Njuzvik".
Invazija ljudi, dobara i novca iz Kine nigde nije tako očigledna kao u Sibiru, ruskoj teritoriji daleko većoj od same Kine, na kojoj živi svega 30 miliona Rusa. Kineska roba može se sresti na svakom koraku. Dobar primer daje vlasnik novoizgrađenog hotela u Novosibirsku, koji kaže da ne može da se seti jedne jedine stvari koja ne potiče iz Kine - od utikača, preko kreveta do ostalog nameštaja. Zaposleni u tom gradu će se uskoro voziti na posao kineskim autobusima.
„Sve što imamo dolazi iz Kine: posuđe, proizvodi od kože, čak i meso koje jedemo uvezeno je iz Kine", žali se Vjačeslav Iljuhin, poslanik u skupštini Novosibirska. „Sibir sve više postaje kineski."
Na desetine hiljada kineskih biznismena koji žive i rade širom Rusije blagotvorno su delovali na sibirsku ekonomiju, ali mnogi Rusi otvoreno brinu da će Kinezi brojčano „ugušiti" Ruse na slabo naseljenom prostranstvu istočno od Urala.
Mnogi Rusi zabrinuti su zbog prodaje tehnologije koju bi Kina mogla da iskoristi za razvoj sopstvene:
„Nekada smo učili Kineze da sklapaju automobile i oni nam sada prodaju kineska kola", kaže Vasilij Fomin.
Dmitrij Rogozin, vođa ruske desničarske partije Domovina, pre nekog vremena je optužio Kinu da želi da „preotme" Sibir pomoću demografije, i zatražio donošenje zakona koji bi zauzdali priliv kineskih imigranata.
Zvanični Kremlj, sa druge strane, ima protivrečan odnos prema svom sve moćnijem istočnom partneru. Uprkos strahovima, ruski stratezi sanjaju o stvaranju panazijskog saveza koji bi bio protivteža američkoj hegemoniji. Prema rezultatima ankete koju je sprovela liberalna radio-stanica „Eho Moskve", 74 odsto slušalaca smatra da Rusija treba da se udruži sa Kinom protiv SAD.
