Izvor: Blic, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teže do članstva u EU
Teže do članstva u EU
Proširenje Evropske unije će se nastaviti, ali će ono biti usporeno jer će sve države koje žele da uđu u Uniju morati striktno da ispoštuju sve uslove članstva. Rumunija i Bugarska su poslednje zemlje koje su iskoristile dosadašnju 'politiku popustljivosti', ali Hrvatska, Makedonija, Turska (koje su kandidati za članstvo), a kasnije i Srbija, Crna Gora, BiH i Albanija neće biti te sreće.
Na dvodnevnom samitu lidera 25 država članica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji je juče po podne počeo u Briselu, EU će potvrditi spremnost za prijem Turske, Hrvatske i Makedonije, kao i zemalja zapadnog Balkana, među kojima i Srbije.
Ovim zemljama biće jasno stavljeno do znanja da će proces prijema biti striktno nadgledan i da neće biti popuštanja, naročito u pitanjima reforme sudskog sistema i borbi protiv korupcije, što je Bugarskoj, recimo, oprošteno.
Lideri članica Unije će jasno naglasiti i to da, pre bilo kakve odluke o proširenju, EU prvo mora da izvrši reformu institucija. Taj proces će biti glavni zadatak Nemačke, koja 1. januara preuzima mesto predsedavajućeg Unije.
- Moramo da naglasimo da je strateška misija proširenja da ohrabrimo demokratsku i ekonomsku transformaciju kandidata, kao i sposobnost EU da funkcioniše dok postepeno prima nove članice - rekao je uoči samita Oli Ren, komesar za proširenje.
Nesprovođenje neophodnih reformi od sada će značiti zamrzavanje ili potpuni prekid pregovora o priključenju. Turska je na svojoj koži to najbolje osetila, pošto je zvanični Brisel odlučio da zamrzne pregovore o priključenju u osam od ukupno 35 tačaka. To će usporiti proces pregovora, koji bi ionako mogli da potraju 15 godina.
Finski premijer Mati Vanhanen, koji predsedava samitom, potvrdio je da neće biti novih kriterijuma za države kandidate:
'Nema razgovora o granicama Evrope. Moramo da budemo otvoreni za sve evropske države koje su rešene da dele naše vrednosti i spremne da ispune sve kriterijume EU.'
Upravo je protivljenje ulasku Turske u EU bio glavni razlog za stanovnike Holandije i Francuske da na prošlogodišnjem referendumu odbace Ustav EU. Najveću cenu za sada bi mogla da plati Hrvatska koja će na prijem u Uniju najverovatnije morati da sačeka najranije do 2010. U Zagrebu se nadaju da će do kraja ove decenije ući u EU.
Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je u Bundestagu rekla da će Nemačka promovisati dobrosusedsku politiku sa zemljama koje se graniče sa EU, 'a koje imaju male ili nikakve šanse da uđu u Uniju.'
Ona je najavila da je zadatak Nemačke da napravi 'red vožnje' u vezi sa donošenjem ustava EU.
A. Petrović Male šanse Srbije za obnovu pregovora
Na samitu evropskih lidera raspravljaće se i o odnosima Srbije i EU, odnosno o mogućnostima da se odobri uslovni nastavak pregovora o sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji, što je predlog italijanskog premijera Romana Prodija. Međutim, šanse da se to dogodi veoma su male, a to potvrđuju i reči finske ambasadorke u Beogradu Ane Maije Korpi da će Srbija 'dobiti podršku EU, ali neće doći do promene politike EU prema Srbiji'.
Angela Merkel, nemačka kancelarka, izjavila je da Srbija ima izglede za članstvo u EU, ali da se radi o 'srednjoročnoj perspektivi'.
- Zemlje kao što su Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Makedonija imaju izglede za članstvo, ali znamo da je to srednjoročna perspektiva. Biće potrebne mnoge velike pripreme da bi to članstvo postalo realnost - rekla je Merkelova.
Boris Tadić, predsednik Srbije koji je boravio juče u Briselu i razgovarao sa više šefova država i vlada zemalja EU uoči samita, kaže da za obnovu pregovora Srbije i EU 'postoje izvesne nade, ali da to nije dovoljno'.
- Ali, kakva god bude odluka Evropske unije, mi ćemo morati da uspostavimo punu saradnju s Haškim sudom - dodao je Tadić, koji je juče razgovarao i sa Žozeom Barozom, šefom Evropske komisije, i Havijerom Solanom, visokim predstavnikom za spoljnu politiku i bezbednost EU.
Italija, Češka, Slovenija, Mađarska, Slovačka i Španija zalažu se za nastavak pregovora sa Beogradom, ali Francuska, Holandija i Velika Britanija predvode grupu zemalja koje smatraju da napredak ne može da bude ostvaren sve dok Beograd ne uloži napore da uhapsi osobe optužene za ratne zločine.
Britanski 'Indipendent' prenosi da je u EU primetna zabrinutost da bi produžavanjem pritisaka na Srbiju ona mogla i da 'okrene leđa' Evropi. Zbog neslaganja unutar Unije o nastavku pregovora sa Srbijom, očekuje se kompromisni dogovor, a to je da se obnova nastavka pregovora razmotri ponovo nakon parlamentarnih izbora u Srbiji 21. januara iduće godine.
Solana je juče nakon razgovora s Tadićem izjavio da EU želi da vidi brzu integraciju Srbije u EU.
- Ako nova demokratska Vlada Srbije bude sarađivala sa Hagom, biće nastavljeni pregovori o stabilizaciji i pridruživanju - dodao je Solana.
A Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova Srbije, izjavio je da bi pregovori mogli da budu nastavljeni ako na izborima pobede demokratske snage.
