Izvor: Deutsche Welle, 09.Jan.2016, 13:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teuta i Luka ne žele nazad u Albaniju
Mladi albanski bračni par nada se gotovo nemogućem: da dobije azil u Nemačkoj. Svoju domovinu napustili su ne samo zbog siromaštva već i zbog Lukinog jugoslovenskog porekla – njihova ljubav je bila „zabranjena“.
„I u našoj domovini vlada rat. To je rat bez bombi. To je borba za preživljavanje“, kažu 26-godišnja Teuta i njen 24-godišnji muž Luka (prava imena poznata redakciji). Zato su došli u Nemačku i u leto 2015. podneli zahteve za azil. Oni potiču iz Albanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << koju je Berlin jesenas proglasio „sigurnom zemljom porekla“. Albanski građani nemaju gotovo nikakvih izgleda da u Nemačkoj dobiju status izbeglice.
Teuta i Luka to znaju. Ali, ni u kojem slučaju ne žele nazad u domovinu. „U našoj domovini ništa ne funkcioniše. Korupcija je zatrovala celu zemlju. Organizovani kriminal svuda ostavlja tragove. Političari se uopšte ne trude da ljudima omoguće bolji život. Naprotiv. Oni ga pogoršavaju i time ubijaju sve više albanskih duša. Svakog dana. Zato tako puno ljudi beži iz naše zemlje“, žale se oni.
„Luka je poreklom Crnogorac“
Prema navodima Saveznog ureda za migraciju i izbeglice, od januara do novembra 2015. je gotovo 52.000 Albanaca podnelo zahtev za azil u Nemačkoj. Šest puta više nego cele 2014. Albanija je tako dospela na drugo mesto po broju potražilaca azila u Nemačkoj, odmah iza Sirije.
„Kako da živim u Albaniji? Tamo sam zarađivala samo 80 evra mesečno“, kaže Teuta koja je radila u jednom pozivnom centru. Završila je studije engleskog jezika, ali nije mogla da nađe nikakav bolji posao. „Ja sam radio za šankom puno radno vreme. Plata mi je bila 180 evra mesečno. Nismo imali veza. A nismo mogli ni da platimo mito. Zato nismo imali izgleda da nađemo posao u svojoj struci“, priča Luka koji je studirao sport. Njih dvoje su smešteni u bivšoj školi u jednom velikom gradu na zapadu Nemačke, zajedno sa još 80 potražilaca azila.
Na odlazak iz zemlje ih nije nateralo samo siromaštvo. „Luka je poreklom Crnogorac. Moja porodica ne prihvata bivše Jugoslovene. Smeta im i to što je on dve godine mlađi. Zato smo se tajno venčali i pobegli“, priča Teuta.
"Najbolje u Nemačkoj su ljudi"
Dvoje mladih Albanaca očekuju svoje prvo dete – Teuta treba da se porodi već u februaru. Luka se nada da neće biti proterani i da će se dete roditi u Nemačkoj. Jer, u Albaniji je zdravstveni sistem „katastrofalan“. Dobroj zdravstvenoj nezi možete da se nadate samo ako lekare i medicinske sestre podmitite skupim poklonima, kaže Luka.
U njihovoj sobi od deset kvadrata nalazi se više torbi sa stvarima za bebe. To su pokloni koje su volonteri skupili za mladi bračni par. „Najbolje u ovoj zemlji su ljudi. Nisam mislila da su Nemci tako srdačni i tako spremni da pomognu“, kaže Teuta.
Ona i Luka su jedini Albanci u ovom smeštaju – i jedini bračni par. Ostalih 80 osoba su Sirijci – ili barem tako za sebe kažu, veli Luka. „Mnogi od njih potiču iz drugih zemalja, ali kažu da su Sirijci jer inače imaju slabe izglede da ovde ostanu.“ Svakodnevica nije jednostavna. Samo dva šporeta za svih 80 ljudi. Osim toga pročulo se da u izbegličkom smeštaju neko krade.
Albanija – sigurna zemlja porekla?
Dok je u Nemačkoj 2015. samo oko 0,2 posto potražilaca azila iz Albanije dobilo pozitivan odgovor, u drugim zapadnoevropskim zemljama su izgledi puno bolji. Italija je otprilike polovini Albanaca koji su tamo pobegli odobrila azil, u Francuskoj je priznato 10 odsto, u Švajcarskoj 12 odsto zahteva za azil iz Albanije.
Zašto su njih dvoje ipak došli u Nemačku? „U Italiji je trenutno teško naći posao. A u Veliku Britaniju ne možemo bez vize. Neki Albanci kupe za 5.000 evra falsifikovana italijanske pasoše s kojima onda lete u Englesku. Toliko novca nemamo“, kaže Luka.
Teuta smatra da je dobro što je kancelarka Angela Merkel „otvorila vrata Nemačke za Sirijce“. Ali, trebalo je da misli i na balkanske izbeglice jer Albanija ni u kojem slučaju nije sigurna zemlja porekla. „Niko ne napušta svoju domovinu bez razloga. Mi jednostavno želimo da živimo sigurno, legalno radimo i odgajamo svoje dete. Da li je to previše?“
Godinama je „put u azil“ za Rome iz Srbije značio privremeni beg od bede. Sa tim je gotovo jer Nemačka hoće sve brže da deportuje sve više ljudi. Reporter DW posetio je jednu porodicu koja je nedavno deportovana. (04.11.2015)
„Nada umire poslednja“
Od 1. januara albanski državljani imaju pravo na profesionalnu obuku u Nemačkoj i pravo da rade, ako imaju pismenu garanciju poslodavca i ako u poslednja 24 meseca nisu primali pomoć za potražioce azila. To važi i za državljane Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije. To je deo napora Nemačke da demotiviše Balkance koji žele da traže azil i umesto toga ih pokrene da legalno traže posao.
Ali, Teuta i Luka od toga ne očekuju puno. „Za nas će biti gotovo nemoguće da na taj način dobijemo posao u Nemačkoj. Sigurno se traži jako dobro znanje nemačkog, a proverava se i da li neko iz EU traži posao u toj struci, što sve to još otežava.“ Osim toga zahtev nije moguće podneti u Nemačkoj – oni bi prvo morali nazad u Albaniju. „Nama ne preostaje ništa drugo nego da se nadamo da nećemo biti proterani“, kaže Teuta. „Nada umire poslednja.“
.jpg)
