Izvor: B92, 18.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tesna pobeda CDU-a i Merkelove
Berlin -- Najnovija prognoza Infratest Dimapa od 20 časova: najviše glasova za partije Unije (CDU-CSU) 35,4 odsto. SPD 34,2 odsto.
Po prvi put u istoriji nemačke demokratije dve najveće narodne stranke, Socijaldemokratska partija Nemačke i Hrišćansko-demokratska unija čija je šefica Angela Merkel kandidatkinja za kancelara, zajedno nemaju ni 70 odsto glasova. SPD kancelara Gerharda Šredera je osvojila 34,2, a CDU 35,3 odsto glasova. Za obe stranke to je treći najgori >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posleratni rezultat.
Deo komentatora je već večeras ocenio da su prevremeni izbori za Bundestag bili "politički zemljotres". Posle dugog niza godina Liberali su uspeli da na izborima za Bundestag osvoje 10 odsto glasova, dok su Zeleni, slično kao i pre tri godine dobili 8,1 odsto.
Trijumfalno je u Bundestag ušla Levičarska stranka. PDS osvojivši čak 8,5 odsto glasova, a koju čine istočnonemački reformisani komunisti, Partija demokratskog socijalizma i zapadnonemačka Izborna alternativa Rad i socijalna pravda. Vodeći kandidati Levice, Gregor Gizi i nekadašnji šef SPD-a Oskar Lafonten, ocenili su da se prvi put od pedesetih godina u Budestagu našla "leva snaga koja se mora shvatiti ozbiljno" čime se "temeljno menja politički spektar u Nemačkoj".
Ukoliko dođe do pat-pozicije između dva suprotstavljena politička lagera, dve najveće političke stranke bile bi prinuđene na takozvanu veliku koaliciju. Ona je postojala samo jednom - od 1966. do 1969. godine, kada je kancelar bio hrišćanski demokrata Kurt Georg Kizinger, a šef diplomatije socijaldemokrata, kasniji kancelar Vili Brant.
Portret Gerharda Šredera
Postoji jedna anegdota vezana za Gerharda Šredera koja se uvek iznova priča: pre dosta godina on je kao mladi zastupnik socijaldemokrata u Bundestagu, stojeći pred ogradom kancelarskog ureda u Bonu, u šali povikao: "Želim unutra!"
Šreder je rođen 1944. kao sin običnog radnika, i detinjstvo je proveo zajedno sa petero svoje braće i sestara. Oca, koji je poginuo u Drugom svetskom ratu, nikada nije ni upoznao. Trgovački zanat i rad na gradilištu nije zadovoljavao Šrederove ambicije. Pohađajući večernju školu maturirao je i upisao se na Pravni fakultet. Kada je sredinom sedamdesetih dobio dozvolu za rad, on je već imao vidnu reputaciju na političkoj pozornici.
Godine 1980. postaje poslanik u Bundestagu. U saveznom parlamentu ostaje šest godina i upravo tada sebi postavlja nove visoke ciljeve u svojoj rodnoj saveznoj pokrajini - Donja Saksonija. Tamo je, naime, želeo da postane šef pokrajinske vlade. U prvom pokušaju 1986. to mu ne polazi za rukom. 1990. ipak da. Nakon pokrajinskih izbora SPD i Zeleni su formirali koaliciju i vladu pod vodjstvom Šredera.
Izbori 27. septembra 1998. su okončani velikim uspehom SPD-a. Sa gotovo 41 odsto glasova socijaldemokrate postaju najjača stranka u Bundestagu. Što se tiče sadržaja njegove politike Šreder se pozicionirao naročito u duhu svoje predizborne kampanje, koju je vodio pod motom "inovacije i pravednost", ciljajući na politički "novi centar", birače čije su pozicije između levice i desnice: "Ja zastupam ekonomsku stabilnost i razvoj, unutrašnju sigurnost, ali pre svega spoljnopolitički kontinuitet. Moj najvažniji cilj, dragi prijatelji, jeste borba protiv nezaposlenosti." Samo nekoliko meseci nakon svoje izborne pobede Šreder 1999. postaje i predsednik SPD-a.
U borbi protiv nezaposlenosti vlada nije zabeležila neke velike uspehe - i to sve do danas. Na saveznim izborima 2002. crveno-zelena koalicija osvaja tesnu većinu. Razlozi te pobede su pre svega bile uspešne mere borbe protiv velikih poplava na Labi i Odri u leto 2002. te odnos savezne vlade prema SAD-u i ratu u Iraku. Berlin je rekao "ne", a time je porastao i ugled Šredera u javnosti.
Ali sa Agendom 2010 - paketom socijalnih reformi, koji sadrži i smanjenje socijalnih davanja - opada podrška kancelaru u javnosti i u stranci. Njegovo povlačenje sa čela SPD-a je bila posledica tog procesa. Nakon niza teških izbornih poraza svoje stranke Šreder sada izlaz traži u prevremenim izborima za Bundestag.
Ko je Angela Merkel?
Angeli Merkel nije bilo lako. Na početku njene političke karijere nazivali su je "Kolovom devojčicom"; bivši savezni kancelar, Helmut Kol je bio mentor te istočnonemačke naučnice u svetu politike. Kao žena, kao istočna Nemica i kao protestant ona je morala da se probija u Uniji stranaka CDU i CSU.
Angela Merkel, koja će ove godine proslaviti 51. rođendan rođena je doduše u Hamburgu, ali je odrasla u Templinu u regionu Uckermark severno od Berlina, dakle u DDR-u kao kćer evangeličkog sveštenika. U Lajpcigu je studirala fiziku, a nakon toga je radila kao naučni saradnik u Akademiji nauka a onda je i doktorirala. Tek po padu komunizma postaje poliički aktivna. Kao zamenik portparola prve demokratske vlade DDR-a ona stupa na političku pozornicu kako bi samo nešto kasnije njena karijera počela vrtoglavo da napreduje.
Savezni kancelar Helmut Kol je Merkelovu imenovao za ministra za žene i mlade, a potom ona preuzima savezno ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Angela Merkel, koja je u drugom braku udata za profesora hemije Joahima Sauera, zna koliko je teško to nasledstvo koje će preuzeti u slučaju moguće izborne pobede hrišćanskih demokrata. Ona se ne ustručava u oštrom suprotstavljanju političkom protivniku: "Mi imamo najmanji privredni rast u Europi. To se ne može objasniti ničim drugim nego pogrešnom nacionalnom politikom. U 2000. godini smo imali 23 milijarde evra rezervi u socijalnom sastavu. Tog novca, tih rezervi danas više nema. Vi ste opljačkali socijalne strukture. To je istina. To je vaša ostavština."
Angela Merkel je 2002.godine prepustila kancelarsku kandidaturu predsedniku bavarske sestrinske stranke CSU, Edmundu Štojberu. On doduše nije uspeo da pobedi, ali je zato Angela Merkel, uspela da preuzme i predsedavanje zajedničkim klubom poslanika u Bundestagu.
Cobel: Nema promene politike prema Srbiji
Nemački ambasador u SCG Andreas Cobel izjavio je da se politika njegove zemlje prema Zapadnom Balkanu i Srbiji neće menjati bez obzira na to ko bude pobedio na parlamentarnim izborima u Nemačkoj.
"Ima više mogućnosti i bilo bi prerano sada predvidjati ko će formirati novu vladu. U svakom slučaju, ne mislim da ćemo u spoljnoj politici imati velike promene, sigurno ne u politici prema Zapadnom Balkanu i Srbiji, jer svaka nemačka vlada kao vitalan interes ima stabilnu Srbiju", rekao je Cobel agenciji Beta.
.jpg)
