Izvor: Politika, 09.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško do mirovne rezolucije
Proširenje vojnih dejstava u izraelsko operaciji "Promena pravca"
Prema izveštajima agencija
GAZIJEH, BEJRUT, TEL AVIV, JERUSALIM – Izraelska avijacija bombardovala je juče selo Gazijeh na jugu Libana, dok su meštani sahranjivali svoje rođake izginule u neprijateljskom napadu prethodnog dana. Posle napada na to šiitsko selo, kako javljaju agencije, meštani su uzvikivali antiameričke parole, jer mnogi Libanci smatraju da su SAD barem delimično >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odgovorne za rat Izraela sa libanskim Hezbolahom.
U žestokim okršajima pripadnika libanskog pokreta Hezbolah i izraelske vojske na najmanje dve lokacije u južnom Libanu koje se vode od juče ima žrtava, potvrdile su obe strane. Televizija Hezbolaha prenela je da je nekoliko izraelskih vojnika ubijeno i ranjeno u gerilskim napadima na izraelske snage koji su počeli u tri ujutru po lokalnom vremenu u blizini mediteranskog grada Nakura, četiri kilometra severno od granice sa Izraelom.
Izraelska vojska potvrdila je i žrtve u zapadnom delu Libana, ali nije navela na čijoj strani, niti gde je bilo mesto borbi. Takođe, izraelska vojska je, ne navodeći detalje, prenela da se borbe vode i na istoku Libana u Bint Džubailu i da ima nastradalih.
Prema poslednjim izveštajima, u izraelskim napadima poginulo je od ponedeljka više od 50 Libanaca. Spasioci su juče nastavili da traže 26 ljudi zatrpanih u ruševinama dve stambene zgrade koje su se srušile prethodne noći, u bombardovanju južnih bejrutskih predgrađa. Najnoviji bilans tog napada je 20 poginulih, a meta je bio kvart Šija, koji je do sada bio pošteđen vojnih operacija.
Gubitaka je bilo i na drugoj strani: tri izraelska vojnika su poginula, a sedam je ranjeno u žestokim okršajima s gerilcima Hezbolaha u južnom Libanu, saopštila je izraelska armija. Okršaj je u ponedeljak izbio oko uporišta Hezbolaha Bint DŽbajel. U vojnom saopštenju se ističe da su tom prilikom izraelski vojnici ubili 15 gerilaca. Kopnene borbe usledile su nakon 24 sata vazdušnih udara, koji se ubrajaju u najsmrtonosnije od početka sukoba 12 jula.
Suze i bombe
Izraelska ministarka spoljnih poslova Cipi Livni juče je apelovala na libanskog premijera Fuada Sinioru da obriše suze i doprinese okončanju bliskoistočnog sukoba. Siniora je, naime, nekoliko puta briznuo u plač, kada je u ponedeljak apelovao na šefove diplomatija arapskih zemalja da ga podrže, ističući patnje Libanaca zbog velikog broja žrtava.
"Mi takođe plačemo nad našim mrtvima", rekla je Livni u Knesetu (izraelskom parlamentu). Ali, Izraelce, izgleda, suze nisu omele da ne samo nastave, već i pojačaju napade na Liban: njihovi borbeni avioni gađali su 40 zgrada Hezbolaha, koji je – kako izveštavaju agencije – uzvratio sa više od 140 raketa. Avioni su pored bombi izbacivali i letke, upozoravajući Libance na jugu zemlje da ne voze automobile južno od reke Litani, 30 kilometara severno od izraelske granice, jer, u protivnom, "svako vozilo, bez obzira kakvo, koje putuje južno od Litani biće bombardovano pod sumnjom da transportuje rakete i oružje za teroriste. A u potpisu – "država Izrael".
Izraelski ministar odbrane Amir Perec rekao je da se Izrael priprema da osvoji novu teritoriju u južnom Libanu, odakle se ispaljuju rakete Hezbolaha na severne gradove i sela. On je predložio vojsci da napreduje do reke Litani. Izraelska vlada je u međuvremenu ponudila stanovnicima pograničnih gradova na severu Izraela da na nekoliko dana napuste svoje domove i odu u druge delove zemlje, "na plaćeni odmor". Sekretar vlade Jisrael Maimon je, pozivajući 17.000 stanovnika da odu, izbegao reč evakuacija, izjavivši da se njima nudi odlazak iz ratne zone na nekoliko dana, radi oporavka.
Libanski vojnici na jugu zemlje
Oficiri izraelske vojne obaveštajne službe ocenili su juče da je vojna operacija protiv šiitskog Hezbolaha u Libanu još daleko od proklamovanog cilja, a izraelski bezbednosni kabinet sastaće se danas da diskutuje o proširenju vojnih dejstava u operaciji nazvanoj "Promena pravca".
Libanska vlada se u ponedeljak uveče saglasila da pošalje 15.000 vojnika na jug zemlje, pošto se izraelske snage povuku. Za to su glasali svi ministri, uključujući i petoro šiita koji predstavljaju Hezbolah i Amal. Bejrut je očekivao da će takav potez utrti put za izmene u nacrtu rezolucije Saveta bezbednosti. Libanska armija je pozvala penzionisane oficire i vojnike koji su pre pet godina odslužili vojni rok da se jave u vojne odseke širom zemlje od 10. do 16. avgusta. Oni koji se ne odazovu biće kažnjeni. Ne zna se, međutim, koliko je rezervista pozvano da se pridruži armiji od 70.000 vojnika koja se uglavnom držala podalje od sukoba između izraelske vojske i gerilaca.
Izraelski premijer Ehud Olmert izjavio je da je odluka vlade u Bejrutu o razmeštanju libanskih vojnika na jugu zemlje "interesantan korak" i da bi ga valjalo dalje razmotriti, naglasivši da to mora ići uporedo sa razoružavanjem Hezbolaha.
"Mi proučavamo predlog. Što pre napustimo južni Liban, bićemo sretniji, posebno ako ostvarimo naše ciljeve", rekao je Olmert i objasnio da libanske vojnike moraju da prate jake međunarodne snage sastavljene od borbenih jedinica.
Arapske zemlje će danas, kako prenose agencije, izvršiti pritisak na Savet bezbednosti UN da pozove na hitno izraelsko povlačenje u rezoluciji o okončaju sukob, kako bi se otvorio put za libansku armiju.
A. M.
-----------------------------------------------------------
Rusija protiv francusko-američkog predloga
PARIZ, MOSKVA, KRAFORD – Francuska, koja se stavila u ulogu branioca libanskih interesa, a istovremeno želi da nađe zajednički jezik sa SAD, našla se u osetljivom položaju nakon što je Bejrut odbio projekat francusko-američke rezolucije za zaustavljanje sukoba. Liban je tražio da se unesu izmene u projekat rezolucije, koji je prvobitno predložila Francuska a potom prihvatile SAD, a koje se odnose na povlačenje izraelske vojske sa juga zemlje odmah nakon prekida vatre.
Francuska je primorana da sad ponovo razmotri libanske zahteve, i traži od Vašingtona da prihvati tih nekoliko amandmana, među kojima su najvažniji odnosi na hitno povlačenje izraelske vojske sa juga zemlje. Šef francuske diplomatije udvostručio je svoje diplomatske aktivnosti poslednjih dana, susrevši se sa svojim kolegama iz Katara, Egipta, Jordana i Saudijske Arabije, kao i sa američkim državnim sekretarom Kondolizom Rajs. Suočen sa snažnim reakcijama Libana, francuski predsednik Žak Širak je ranije naglasio da je projekat rezolucije kompromis koji "mora da uzme u obzir zahteve svih strana".
Za libansku vladu, francusko-američki projekat koji se nalazi pred Savetom bezbednosti UN je u nesrazmeri sa njihovim zahtevima, ali, ako je suditi prema jučerašnjoj najavi nemačkog ministra spoljnih poslova Franka Valtera Štajnmajera, dogovor o rezoluciji je, izgleda, ipak postignut. Nemački šef diplomatije je dodao da bi to bila prava prilika za primirje u regionu, gde je tokom proteklih mesec dana rata poginulo oko hiljadu ljudi. Da bi primirje bilo uspešno, međutim, dodao je on, i Liban i Izrael će morati da pristanu da u pograničnu oblast na jugu Libana budu poslate mirovne snage.
Štajnmajer je kazao da je cilj njegove posete da obezbedi podršku za buduću rezoluciju UN.
Liban nije bio zadovoljan nacrtom koji su predložili Francuzi i Amerikanci jer u njemu nije bilo poziva za hitno povlačenje 10.000 izraelskih vojnika iz južnog Libana. Izrael nije zvanično komentarisao nacrt, ali je jedan visoki zvaničnik rekao da ga Tel Aviv podržava, delom i zato što on omogućava da izraelski vojnici ostanu na jugu Libana sve dok međunarodne snage ne preuzmu odgovornost za tu oblast.
Ministri spoljnih poslova Arapske lige, koji su se sastali u Bejrutu, poslali su juče delegaciju u UN kako bi se progurali amandmani na rezoluciju koje želi Liban.
Ni Rusija ne želi da podrži sadašnji američko-francuski nacrt rezolucije UN o Libanu, jer smatra da je "beskoristan" za Bejrut, rekao je juče ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin. "Što se nas tiče, sasvim je očigledno da jedan takav nacrt, koji je beskoristan za libansku stranu, ne treba da bude usvojen, pošto će samo voditi nastavku sukoba i nasilja", izjavio je Čurkin za rusku TV Vesti. On je dodao da se sada "ulažu pojačani napori, uspostavljaju kontakti i vode konsultacije", u kojima Rusija učestvuje, kako bi se usaglasio nacrt rezolucije koji bi bio prihvatljiviji za libanske vlasti.
Čurkin nije mogao da kaže kada će biti pronađene "izmenjene formulacije, na koje će pristati i izraelska strana".
Ruski i kineski zvaničnici su u subotu rekli da Rusija i Kina, stalne članice Saveta bezbednosti UN, u načelu podržavaju predloženi nacrt rezolucije, ali da on mora biti prihvatljiv za obe strane, Izrael i Liban.
Američki predsednik Džordž Buš podržao je juče što hitnije usvajanje nacrta francusko-američke rezolucije UN, ali bez prihvatanja libanskog predloga da se u taj dokument uvrsti obaveza da izraelske trupe napuste Liban odmah po prekidu sukoba sa radikalnim libanskim pokretom Hezbolahom. "Sarađivaćemo sa našim partnerima kako bi što pre predstavili rezoluciju" Saveta bezbednosti UN, izjavio je Buš na konferenciji za novinare na svom ranču u Teksasu. On je podsetio da se u američko-francuskom nacrtu za prvu rezoluciju navodi da Hezbolah mora "trenutno da prekine sve svoje aktivnosti", a Izrael da "odmah obustavi sve vojne ofanzive" u Libanu.
Savet bezbednosti UN trebalo bi potom, kako je rekao Buš, da se što pre prihvati druge rezolucije čiji bi cilj bilo uvođenje trajnog prekida vatre i stvaranje uslova za raspoređivanje međunarodne misije "koja bi pomogla legitimnoj libanskoj vladi da uspostavi vlast nad celokupnom teritorijom Libana". Prema tom nacrtu rezolucije, izraelske snage bi napustile jug Libana tek nakon što bi se u tom regionu rasporedile libanske i međunarodne snage, što libanski zvaničnici ne žele da prihvate.
Buš je, takođe, optužio Siriju i Iran da seju haos po Bliskom istoku, dodajući da te dve zemlje vrlo dobro znaju šta treba da učine kako bi izbegle gnev SAD. "Cenim to što vidim da su pogledi uprti u Siriju i Iran, i to je ono što mi moramo da uradimo, zato što Sirija i Iran podržavaju i ohrabruju aktivnosti Hezbolaha, čiji je cilj da poseje haos, čiji je cilj da iskoristi teror kako bi zaustavio tok demokratije", dodao je američki predsednik.
S. R.
[objavljeno: 09.08.2006.]
