Izvor: Politika, 19.Okt.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teroristički napad u Groznom – sedam poginulih
Napadači prodrli u zgradu parlamenta, ali su brzo likvidirani
Najmanje sedam ljudi je poginulo u jučerašnjem napadu terorista na zdanje parlamenta u čečenskoj prestonici Groznom, preneli su ruski mediji. Napad se dogodio ujutro, nešto pre devet sati po lokalnom vremenu, neposredno pred početak zasedanja najvišeg zakonodavnog tela, a u njemu su, kako se procenjuje, učestvovale četiri dobro naoružane osobe.
Kako je prenela agencija RIA Novosti, automobil sa grupom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << terorista ušao je u dvorište parlamenta potpuno neometan, u koloni vozila koja su dovozila deputate na zakazano zasedanje. Jedan od terorista izašao je iz automobila i odmah se razneo eksplozivom, dok su preostali uleteli u zgradu vičući „Alah je velik“ i otvorili vatru, preneli su očevici. Prema zvaničnom saopštenju, napadači su pod vatrom uspeli da sa prvog sprata prodru čak do četvrtog, gde su zaustavljeni.
Prema svedočenju pojedinih deputata koji su u to vreme bili u zgradi parlamenta, još jedan napadač je izvršio samoubistvo aktiviravši eksplozivnu napravu, dok su dvojica likvidirana od strane pripadnika specijalnih jedinica, koji su ubrzo stigli na mesto događaja.
U napadu su stradala i dva pripadnika obezbeđenja zgrade i jedno civilno lice, dok ih je 17 ranjeno.
Napad na zgradu parlamenta u Groznom je „netipičan događaj za savremenu Čečeniju“, izjavio je prvi čovek ruskog ministarstva unutrašnjih poslova Rašid Nurgalijev, dodavši: „Ovde je inače stabilno i bezbedno“. Slično je reagovao i predsedavajući parlamenta Čečenije Dukuvaha Abdurahmanov koji je za jučerašnju akciju okrivio – „centre izvan granica republike“.
Njih, međutim, demantuje podatak da se krajem avgusta na udaru napadača našlo selo Centroje, rodno mesto čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Nezvanično, u tadašnjem napadu je učestvovalo oko 60 ljudi, a rezultat bitke je pogibija šest pripadnika organa reda i 12 terorista. Pomenimo da su teroristi bili „aktivni“ tokom cele ove godine: u januaru, martu, aprilu, junu, avgustu… Slično je bilo i 2009.
Iako je prošle godine, zvanično, okončana antiteroristička operacija u Čečeniji, vojska povučena, a vlast praktično u potpunosti predata u ruke Ramzana Kadirova, napadi terorista nisu prekinuti. Njihove mete sve više su republičke institucije.
Podsetimo, u Čečeniji su vođena dva velika rata: prvi između 1994. i 1996, koji je odneo oko 100.000 života i završio se delimičnom nezavisnošću republike. Potom je usledio drugi rat 1999–2000, čiji uvod su bili bombaški napadi na stambene objekte po Rusiji, otmice, ucene... Vojne operacije su okončane nakon što je zvanična Moskva povratila kontrolu nad celim čečenskim područjem.
Usledile su, međutim, nove velike terorističke akcije poput otmice 800 ljudi u moskovskom pozorištu Dubrovka (u oktobru 2002) koja je okončana smrću otmičara i 120 zatočenih.
U jesen 2004, na početku školske godine, separatisti su upali u osnovnu školu u selu Beslanu, blokirali decu, nastavnike i roditelje u fiskulturnoj sali. I ova akcija okončana je velikim brojem mrtvih, što dejstvom terorista, što usled loše isplanirane akcije snaga bezbednosti.
Moskva se ponovo našla na udaru u martu ove godine, kada je u eksploziji bombe koju je teroristkinja samoubica aktivirala u jednoj od stanica gradskog metroa, poginulo 39 ljudi.
Ono što, svakako, brine nadležne federalne službe u Moskvi jeste tendencija da se terorizam iz Čečenije, s vremena na vreme, preliva u druge kavkaske republike sa većinskim muslimanskim stanovništvom. Na meti su posebno Dagestan, Severna Osetija, Ingušetija... Pravog odgovora na ove pretnje, za sada, nema.
S. Samardžija
objavljeno: 20.10.2010.
