Izvor: Politika, 07.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teror na letu 101
Humanitarne organizacije optužuju britansku vladu za hipokriziju i brutalnost prilikom prisilnog deportovanja azilanata Britanija se našla na stubu srama, a ministarka unutrašnjih poslova u vladi Gordona Brauna, Džeki Smit, pritisnuta je zahtevima sa svih strana da pred Parlamentom odgovori na javne optužbe o zlostavljanjima deportovanih osoba, dok medijski opisi pojedinačnih slučajeva priči dodaju elemente istinskog horora.
Svake srede uveče sa terminala četiri londonskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << aerodroma Hitrou za Najrobi poleće avion kenijske avio-kompanije, a osim turista i poslovnih ljudi u njemu ima i putnika koji su se do poslednjeg časa nadali da će uspeti da izbegnu ukrcavanje. Silom su dovedeni u kombiju sa zatamnjenim staklima, ruku vezanih lisicama ugurani u letelicu i prikovani za sedište, stisnuti između dvojice pratilaca, profesionalnih "gorila", koji su još tokom vožnje do aerodroma demonstrirali žrtvama svoje umeće. "Vraćamo te u tvoju (psovka) zemlju, a sad ćemo ti pokazati šta sleduje ilegalcima u našoj zemlji", jedan je od opisanih verbalnih uvoda u prebijanje.
Azilantski košmar
Letom 101 deportuju se azilanti iz afričkih zemalja čiji je zahtev za utočište na Ostrvu britanska vlada odbila i vraća ih nazad u domovinu. Način na koji se to čini naveo je aktiviste za ljudska prava da zvaničnom Londonu pripišu nehumanost i licemerje, a "Indipendent" od petka, na osnovu istraživanja svog novinarskog tima, u saradnji sa pravnicima, lekarima i humanitarnim organizacijama, objavio je dosije o besprimernoj brutalnosti i sadizmu stražara i njihovoj torturi nad deportovanima.
Prema iznetim i dokumentovanim tvrdnjama, postoje čak i video-snimci, pomenuti let predstavlja azilantski košmar, najstrašniji ishod pokušaja da se pobegne od ratnih užasa u sopstvenoj zemlji. Svi se upućuju u Najrobi, a odatle ka drugim afričkim destinacijama.
"Indipendent" je istražio i obradio oko 200 slučajeva fizičkog i seksualnog zlostavljanja i rasističkog ponižavanja povratnika, a pojedini primeri otkrivaju strahote čak gore nego sve one muke koje su uopšte prethodile podnošenju zahteva za azil.
Cinizam posebne vrste leži u činjenici da divljaštvo prema bespomoćnima ne ispoljavaju pripadnici zvanične britanske službe. U pratnji deportovanih ne nalaze se policajci, već radnici privatnih firmi za obezbeđivanje koje je vlada angažovala za ove poslove. Na vladinoj listi nalaze se tri kompanije, Grupa 4-Sekjurikor, Međunarodna akademija za obuku i američka firma GEO. Osim predstavnika Sekjurikora koji je rekao da znaju za pritužbe, ali da im dokazi nikad nisu bili predočeni, druge dve agencije odbile su komentar.
Trojica iz Darfura
Što se tiče avio-prevoznika, Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da sa više kompanija ima ugovore za deportacije redovnim ili čarter letovima. O problemima i mučnim scenama tokom leta, niko ne želi da govori, a predstavnica Kenija ervejza je rekla da nikad nisu primili nijednu žalbu.
Ema Džin, poznata aktivistkinja kampanje protiv deportacija, smatra, međutim, da bi posada aviona bila dužna da interveniše i prijavi svaki slučaj maltretiranja, ali to se ne dešava, svi zatvaraju oči i uši pred prizorima golog nasilja i jaucima pretučenih.
Sama vlada se, zapravo, još gore ponaša. "Indipendent" posebno izvlači slučaj trojice izbeglica iz Darfura kojima je azil bio odbijen, pa je Apelacioni sud uvažio njihovu žalbu, da bi posle svega Ministarstvo unutrašnjih poslova tražilo od vrhovne sudske instance u Domu lordova da poništi presudu žalbenog veća.
Problem, kako se tumači, predstavljaju ne ova trojica nego još tri stotine njihovih sunarodnika u istoj situaciji čija bi deportacija, takođe, mogla da bude zaustavljena. A vladi su brojke važne, da bi pokazala desničarskim kritičarima da zauzdava i kontroliše imigrantski talas. "Svakih osam minuta uklanjamo nekoga", pohvalio se prošle nedelje u jednom TV programu Lajam Bern, funkcioner Ministarstva unutrašnjih poslova zadužen za pitanja imigracije.
Licemerno je da to "uklanjanje" znači povratak u jedan Darfur, ili Zimbabve, Mjanmar (Burmu), Irak, dakle podrazumevajući užas, o kojem vlada u Londonu često u načelu izražava zabrinutost, ali kada su konkretni ljudi u pitanju bez griže savesti otprema ih nazad i prepušta njihovoj nesreći.
Danka Dragić
[objavljeno: 07.10.2007.]
