Izvor: Glas javnosti, 08.Okt.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Terapeutska vakcina“ za sidu
„Terapeutska vakcina“ protiv HIV virusa, uzročnika side, može se očekivati u naredne četiri godine! - saopštio je virusolog Lik Montanje, ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za medicinu i fiziologiju.
Govoreći na konferenciji za novinare u Abidžanu, Montanje je saopštio da njegov tim već radi na pronalaženju mehanizma za zaustavljanje „kuge 20. veka“, kako bi se pomoglo ljudskom imunom sistemu da oboljenje stavi pod svoju kontrolu.
„Ako finansiranje ovog >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << projekta bude nastavljeno, smatram da je moguće napraviti terapeutsku vakcinu - koju bi primile osobe već inficirane virusom - pre nego što bi se proizvela vakcina namenjena preventivi“, kaže Montanje. Nobelovac je pojasnio da bi se ovakva vakcina primenjivala kako bi se zaustavilo napredovanje bolesti koja je već zahvatila organizam.
Montanje (76), direktor Svetske fondacije za istraživanje i prevenciju side, i njegova saradnica Fransoaz Bare-Sinusi dobili su najprestižniju nagradu punih 25 godina pošto su na pariskom Institutu Paster zajedno sa svojim timom izolovali virus humane imunodeficijencije (HIV) - odgovoran za nastanak side.
NOBEL ZA FIZIKU
STOKHOLM - Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Amerikanac Joićiro Nambu i Japanci Makoto Kobajaši i Tošihide Maskava, saopštila je juče Švedska kraljevska akademija nauke u Stokholmu. Američki naučnik poreklom iz Japana, Joićiro Nambu (1921) dobitnik je Nobela za otkriće mehanizma nazvanog „spontana nepravilna simetrija u subatomskim česticama“. Reč je o teoriji prema kojoj elementarne čestice postoje od Velikog praska - formiranja univerzuma pre 14 milijardi godina. Japanski naučnici Makoto Kobajaši (1944) i Tošihide Maskava (1949) dele drugi deo nagrade koju su dobili za otkriće porekla nepravilne simetrije koja ukazuje da u prirodi postoje najmanje tri porodice elementarnih čestica (kvark).
Ovo značajno otkriće publikovano je svega godinu i po posle prvih zabeleženih slučajeva fatalno narušenog imunološkog sistema homoseksualaca u NJujorku i San Francisku. Nepoznata bolest nazvana je tada AIDS (Acljuired Immunodeficiency Syndrome - sindrom stečenog nedostatka imuniteta).
Epohalno otkriće je bilo i predmet jednog od najvećih naučnih skandala prošlog veka. Naime, godinu dana pošto je naučni rad o ovom retrovirusu ugledao svetlo dana, javio se poznati američki istraživač Robert Galo tvrdeći da slava pripada njemu, budući da je i on izolovao gotovo isti virus. U spor su čak bile upletene i vlade Francuske i SAD, da bi se poslednjih godina bura oko svega stišala.
Međutim, Nobelov komitet nije imao dilemu. Odlučeno je da nagrada pripadne francuskom istraživačkom paru sa obrazloženjem da je otkriće Bare-Sinusijeve i Montanjea, koje je već rezultiralo eksplozijom istraživačkih odgovora - prihvatila naučna zajednica.
„Naučno otkriće je dalo traženi odgovor za razumevanje biologije bolesti, kao i njenog antivirusnog tretmana“, stoji u izjavi Nobelovog komiteta Instituta Karolinska u Stokholmu. Poznavanje prirode uzročnika svakako će i u budućnosti doprineti efikasnijoj borbi protiv ove zasada neizlečive bolesti i njenog širenja.
Parižanka Fransoaz Bare-Sinusi (61), direktor Jedinice za kontrolu retrovirusnih infekcija Pasterovog instituta, postala je tek 36. žena laureat u istoriji dodele Nobelove nagrade, dok je Montanje 746. muškarac dobitnik najprestižnijeg priznanja planete.
