Izvor: Politika, 27.Sep.2011, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tek što pobediš, već si poražen
Sve stranke trenutno na vlasti u Evropi pretvorene su u zle veštice, jedino je za birače atraktivna opozicija
Ko pobedi, taj je gubitnik. Trijumfuje, po pravilu, opozicija, i istog trenutka kad se pretvori u vlast počinje njen strmoglavi pad. Poraz ili pobeda nemaju veze sa stranačkim programom: boje i amblemi, levica ili desnica u krizom razdiranom reljefu Evrope ne igraju više nikakvu ulogu. Gotovo da nema izuzetka u pravilima koja su zavladala na sceni Starog kontinenta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Analitičari primećuju da nema potrebe da se skreće ni nalevo ni nadesno. Niti se ideologija uzima u obzir kada se ubacuje listić u izbornu kutiju.
Španski premijer, socijalista Hose Luis Rodriges Sapatero raspustio je parlament i zakazao za 20. novembar prevremene izbore, na kojima će po svim prognozama pobediti desna konzervativna Narodna partija sa Marijanom Rahojom na čelu. To je ujedno i odlazak iz politike vođe španskih socijalista, koji je 2004. odneo brišuću pobedu, potom povukao španske trupe iz Iraka, obezbedio građanske slobode svim manjinama, započeo razračunavanje sa frankističkom prošlošću. Međutim, njegova partija će, kako se očekuje, osam godina kasnije doživeti najveći poraz u svojoj istoriji.
Kako i ko uopšte može da želi izbornu pobedu kada su sve stranke trenutno na vlasti u Evropi pretvorene u zle veštice. Jedino je opozicija atraktivna – sve dok ne dobije izbore.
Iako zvuči ironično, pitanje koje postavlja poznati španski komentator Injaki Gabilando u svom jučerašnjem video-blogu u madridskom „Paisu”, u stvari je jedino logično.
Veliki favorit u bilo kojim izborima danas je opozicija. Kakve je ona boje, to više uopšte nije bitno. Kada je Kameron došao na vlast u Velikoj Britaniji, sadašnji opozicioni španski lider Marijano Rahoj rekao je da bi po ugledu na britanskog premijera iste mere i zakone primenio u Španiji, da je on premijer. Ispostavlja se da bi Kameron sa merama koje je sproveo izgubio izbore, ukoliko bi se oni sada raspisali, a da Rahoj gotovo sigurno pobeđuje na predstojećim izborima u Španiji.
U Francuskoj, prvi put u istoriji Pete republike, socijalisti su osvojili Senat. Samo kao aperitiv za predstojeće predsedničke izbore u maju, gde Sarkozi gubi po svim pokazateljima, a na vlast, suprotno od Španije, stupaju socijalisti. A socijalisti su tek u fazi debate, ometeni skandalom sa Dominik Stros-Kanom, svojim nekadašnjim najizglednijim kandidatom. Ne znaju ni kakav program da predlože, ni kakve odgovore na aktuelne probleme da ponude, ni ko će im biti kandidat. Ipak, kao opozicija, gotovo sigurno pobeđuju.
Protivrečnosti je napretek. Sve države kažu kako Evropa može da napreduje samo ako bude „mnogo više Evropa”. Pa ipak, vlade se održavaju tako što izbegavaju da primene propagiranu jaču evropsku dozu u svojoj sredini, jer su zavisni od glasačkih kutija. Uvođenje viška Evrope obrnuto je srazmerno broju glasova na nacionalnim izborima.
U Americi Barak Obama ne sme da izgubi podršku izraelskog lobija, jer ga čekaju izbori u kojima su lobiji ključni faktor. Zarad izbornih kutija, odustaje od principa koje je zacrtao u spoljnoj politici. Palestina ostaje za neko drugo vreme.
Sve to zajedno čini da živimo u potpunom rasparu sa zdravom pameću. Paradoks je da smo upali u duboku anesteziju, obamrlih čula i osećaja baš u vreme kada bi nas od ambisa možda spasla sveža ideja, nova pamet, logično predviđanje. Evropa glasa protiv krize koja ne poznaje granice. Nema nade da će se, nastavi li se ovako, oporaviti sledeće godine ili u dogledno vreme. Ko god i gde god da dođe na vlast.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 28.09.2011
