Izvor: Politika, 04.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taoci ratnih truba
Kolumbija Čavesu preti Hagom, ovaj tenkovima štiti Kolumbiju od okova Vašingtona, Ekvador je krenuo na turneju za pridobijanje saveznika, dok Pariz od terorista traži da se pokažu pred svetom oslobađanjem Ingrid Betankur
Ratne trube oglasile su se južnoameričkim kontinentom čije su zemlje u novije vreme bile sklone obračunima samo sa unutrašnjim neprijateljima. Sada, međutim, Venecuela, Ekvador i Kolumbija zbog povreda granica, ličnog rejtinga i huškanja sa strane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prete da će oružanim okršajem izazvati novi međunarodni konflikt. Strahuje se da će se jednoj ili drugoj strani pridružiti i ostale države zapostavljenog zelenog kontinenta.
Venecuela i Ekvador isterale su ambasadore i osoblje prekinule odnose i zatvorile ambasade susedne Kolumbije, dok su iz Bogote povukli svoje diplomatske predstavnike. Iz Kita i Karakasa krenule su ka komšijskoj granici vojne trupe i tenkovi. Ekvador tvrdi da je dogovor o oslobađanju Francuskinje Ingrid Betankur bio pri samom kraju, kada je kolumbijska armija koristeći gluvo doba noći u subotu ubila na desetine gerilaca prodrevši dva kilometara u teritoriju tuđe zemlje. Među stradalima je bio i portparol narkotrafikantske gerile Fark, Raul Režes, koga Kolumbija optužuje da je ubijao i otimao po domaćem terenu da bi se, kad zagusti, sklanjao preko granice, gde je uživao gostoprimstvo. Na ubistvo Režesa reagovao je čak i daleki Pariz, proglašavajući smrt drugog čoveka Farka za „lošu vest”: jer upravo je ovaj terorista bio čovek za vezu, za oslobađanje zlosrećne Betankurove, čiji je život u šestogodišnjem zarobljeništvu po nedođijama tropskih šuma – na izdisaju.
Pregovori sa teroristima, uz odlučujuće posredništvo venecuelanskog predsednika Uga Čavesa i pomoć ekvadorskog čelnika i bliskog saveznika bolivarske revolucije Rafael Korea, uz podršku pojedinih zemalja Evrope, nisu nikada bili po volji Kolumbije, gde je višedecenijski rat sa gerilom i narkotrafikantima odneo na hiljade žrtava i razorio tkivo državnih institucija. Ni Pariz nije sklon da se dogovara sa venecuelanskim predsednikom, čija oštra retorika vređa saveznički Vašington. Ali Nikola Sarkozi rešio je da trenutno zaboravi na Čavesove mane zarad „humanitarnih ciljeva” i domaćih poena. Vašington je, s druge strane, sasekao pomoć svim zemljama u regionu koje su se privolele Čavesovoj harizmi, dok velikodušno nagrađuje Kolumbiju (600 miliona dolara godišnje) za „borbu protiv terorizma i narkotrafikanata”. To je Čavesu dalo materijala da kolumbijskog predsednika Alvara Uribea optuži za „đavoljevog lakeja” ili imperijalističku marionetu, dok prijateljskom susednom narodu obećava „oslobađanje iz vašingtonskih okova”.
Situacija na terenu trenutno izgleda ovako: Kolumbija je prilikom okršaja sa Farkom na ekvadorskoj teritoriji zaplenila četiri Režesova kompjutera. Tvrdi da se iz njihovih fajlova može zaključiti da je naftonosna Venecuela velikodušno darivala Fark, pa je tako u poslednjoj isporuci Čaves kolumbijskim gerilcima dao 300 miliona dolara. Zauzvrat, Fark je obećao Čavesu da će mu se pridružiti u odbrani od američke agresije koju Karakas i Kito stalno najavljuju. Ekvadorske vlasti su u saradnji sa Čavesom takođe pripremale i zvanično uspostavljanje odnosa sa gerilom, uz zapostavljanje oficijelne Bogote. Kito i Karakas tvrde da su sve to obične izmišljotine, a deset tenkovskih bataljona iz Venecuele približava se granici sa Kolumbijom. Trupe su se pokrenule i u Ekvadoru, čiji je prostor bio ugrožen upadom kolumbijske avijacije i pešadije.
Usred krize, Rafael Korea krenuo je u Peru da tamošnjem predsedniku Alanu Garsiji objasni zašto su prekinuti odnosi sa Kolumbijom. Sledi sastanak na najvišem nivou u Brazilu, pa susret sa Čavesom u Venecueli, sledeće stanice su Panama i Dominikanska Republika.
Kolumbija je u najnovijem reagovanju objavila da će od Ujedinjenih nacija tražiti da Ugo Čaves odgovara pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu zato što„finansira genocide Farka”, dok Francuska poziva direktno Fark da „oslobodi Ingrid Betankur, čime bi ova organizacija pokazala međunarodnoj zajednici svoju dobru volju”. Vašington je i dalje samo „zabrinut”, dok Organizacija američkih država treba da se izjasni o kolumbijskom ulasku u tuđu teritoriju i Čavesovoj saradnji sa teroristima, koju on naziva dobronamernim pobunjenicima. Sa Kube se oglasio oboleli Fidel Kastro, koji u svojoj kolumni optužuje Ameriku za agresiju.
Sem ako se među ovim temperamentnim vojnicima neko ne naljuti pa odluči da rafalima okonča neizvesnost, mala je verovatnoća da će države Južne Amerike međusobno zaista zaratiti, procenjuju nezavisni stručnjaci. Kolumbijski predsednik unapred je ukalkulisao rizik i predvideo diplomatsku buru kada se odlučio da okonča život drugom čoveku zloglasne gerile. Rejting pred domaćom publikom naglo mu je porastao. Na obnavljanje poljuljane popularnosti računa i Ugo Čaves kome su ratne trube, kako ga optužuje opozicija, preko potrebne kako bi odvratio pažnju sa domaćih nestašica i problema. Nijedna od tri zemlje nije spremna da izgubi milijarde dolara, koliko se zarađuje međugraničnom trgovinom. Ukoliko oružje ne počne da govori svojom logikom.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 05/03/2008.]
