Izvor: Blic, 26.Okt.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Taoci mole da se ne ide na juriš
Taoci mole da se ne ide na juriš
MOSKVA - U petak ujutru čečenski teroristi su još uvek držali preko 700 talaca u zgradi Pozorišnog centra na Dubrovki, u koju su upali u sredu uveče. U neposrednoj blizini zgrade oko pola devet ujutro održan je miting rođaka talaca koji su skandirali: 'Dole rat u Čečeniji!' Milicija ih je potisnula dalje od zgrade iz bezbednosnih razloga.
Nešto kasnije teroristi su dozvolili taocima da se mobilnim telefonima jave svojim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bližnjima i javnosti prenesu sledeću poruku: 'Situacija je veoma napeta. Svi taoci se nalaze u sali. Nisu dobili ni hranu ni piće, a prirodne potrebe obavljaju u prostoru za orkestar. U samom centru sale postavljena je snažna bomba, minirani su i svi prolazi. U sali neprestano dežura 15 terorista obmotanih eksplozivom. Oni budno motre na sve prolaze iz kojih bi mogli da se pojave pripadnici snaga bezbednosti. Prvi korak u zauzimanju zgrade izazvaće eksploziju. Taoci mole da obavestite sve saradnike snaga bezbednosti, MUP-a, kao i predstavnike vlade u Moskvi da je upotreba sile nedopustiva. Pristanite na ustupke u pregovorima, ali ni po koju cenu ne pokušavajte da zauzmete zgradu na juriš!' Jedan od talaca je rekao da su u trenutku kada im se učinilo da počinje juriš na zgradu teroristi bili spremni da bace kroz prozor 50 ljudi.
Oko 12,30 predstavnici Crvenog krsta su izveli iz zgrade osmoro dece - sedmoro su državljani Rusije, dok je jedna devojčica Švajcarkinja. Za njihovo oslobađanje teroristi nisu postavljali nikakve uslove. U noći između četvrtka i petka pušteno je još sedam osoba, sve ruski državljani. Teroristi su odustali od oslobađanja 75 stranaca, čije se puštanje očekivalo u petak ujutro, s obzirom da su zahtevali da strani ambasadori dođu pred pozorište. Prema nekim izvorima, pregovori su ipak nastavljeni. Novinarka Ana Politkovskaja, sa kojom su teroristi u četvrtak tražili da razgovaraju ali je u tom trenutku bila izvan Moskve, ušla je u petak u zgradu pozorišta. Sa njom je bio i rukovodilac Odeljenja za hitnu hirurgiju i traumatologiju Naučnog centra za zdravlje dece Ruske akademije nauka Leonid Rošalj. On je u rukama nosio tri velika paketa sa lekovima.
Rošalj, koji je u više navrata ulazio u pozorište, kaže da je u njemu sada između 15 i 20 dece mlađe od 14 godina, kao i da jedno dete ima napad epilepsije, drugo bronhitis, a treće zapaljenje pluća.
Taoci su proveli još jednu besanu noć, nervi su popustili i teroristima, u pozorištu vlada pravo napeto stanje. Tokom noći u podrumu je pukla cev i voda pršti na sve strane, dok je mesto predviđeno za orkestar tokom izvođenja mjuzikla pretvoreno u veliki javni toalet, izjavio je Rošalj. Leonid Ignatčenko, portparol FSB, izjavio je da je među otmičarima i jedan psiholog koji izdvaja psihološki slabije taoce, i da neki od otetih ljudi imaju takozvani stokholmski sindrom, odnosno staju na stranu terorista.
'Mi imamo fotorobote većine terorista i već je utvrđeno čiji su državljani. Uglavnom su to ruski državljani', rekao je Ignatčenko, dodajući da je utvrđen i broj terorista.
Movsar Barajev izjavio je da upad u zdanje pozorišta nije planiran u inostranstvu i da je ostvaren po nalogu bivšeg predsednika Čečenije Aslana Mashadova i poznatog terorističkog vođe Šamila Basajeva. On je rekao za 'Nezavisnu televiziju', čija je ekipa boravila u sali pozorišta, da su njegovi ljudi dva meseca dolazili na spektakl 'Nord-ost', razmatrajući mogućnost zauzimanja sale. cdc/js/gb Beskrupulozni Barajev
Vođa terorista u moskovskom pozorištu je nećak Arbi Barajeva, koji je poginuo u junu prošle godine. Arbi Barajev je jedan od najokrutnijih Čečena, ruska armija je morala da prikaže njegovo telo na televiziji kako bi razuverila sumnjičavo stanovništvo. Prema nepotvrđenim podacima on lično je ubio 170 osoba, među kojima veliki broj otetih ljudi i zarobljenih ruskih vojnika. Nakon njegove pogibije, preostale njegove jedinice preuzeo je nećak. On se brzo obogatio kontrolišući trgovinu naftom, kao i otmicama. Za sada je neizvesno da li je vođa terorista u pozorištu koji sebe naziva Movsar Barajev zapravo ista osoba. Movsara Barajeva ruski organi bezbednosti proglasili su mrtvim pre dve sedmice, a sada se ovaj 'pokojnik' nalazi na čelu grupe od 50 ljudi koji u moskovskom teatru drže kao taoce više stotina ljudi. Barajev je jedini od terorista pokazao lice pred televizijskim kamerama. Ono malo podataka koji su dostupni o Barajevu, daju sliku beskrupuloznog kriminalca. U junu ove godine Barajev je, prema tvrdnjama ruske vojske, ubio komandanta Rizvana Ahmadova, da bi mu oteo 45.000 američkih dolara. Čečenija nemirna još od 19. veka
Ideja o nezavisnosti Čečenije potiče kod lokalnih stanovnika još od 19. veka. Posle nekoliko decenija velikih bitaka 1858. Čečenija je pripojena Rusiji nakon poraza snaga Imama Šamila, koji je želeo da osnuje islamsku državu na ovim prostorima. Tek 1922. Čečenija dobija autonomiju u okviru Rusije, a od 1934. prelazi u sastav Sovjetskog Saveza. Staljin je deportovao veliki broj Čečena u Kazahstan 1949. godine, pod izgovorom da su podržavali Adolfa Hitlera tokom II svetskog rata. Njima je dozvoljeno da se vrate u svoje domove 1957. kada je tadašnji predsednik Nikita Hruškov ponovo uspostavio autonomiju u Čečeniji.
Čečenija je u novembru 1991. proglasila nezavisnost neposredno pre raspada Sovjetskog Saveza. Boris Jeljcin, tadašnji predsednik Rusije, čekao je do 1994. i tek tada poslao trupe u Čečeniju kako bi povratio suverenitet Moskve. Prvi čečenski rat završen je posle dve godine, a ruski vojnici su u tim sukobima imali velike gubitke. Ofanzivu 1. oktobra 1999. ponovo preuzima Vladimir Putin, tadašnji premijer Rusije, nakon serije bombaških napada terorista u Moskvi i drugim gradovima. Čečenski pobunjenici su početkom ove godine pokušali da osnuju islamsku državu i u susednom Dagestanu. Čečeni su 1997. izabrali za svog predsednika Aslana Mashadova, bivšeg ruskog artiljerijskog oficira, koji je tokom rata bio komandant pobunjeničkih snaga. Usledili su mirovni pregovori sa Moskvom na kojima je odlučeno da za pet godina bude doneta konačna odluka o Čečeniji. Mashadov nije mogao da kontroliše radikalne vođe čečenskih jedinica, zbog čega je u regionu nastala prava anarhija. Trenutno se u Čečeniji nalazi na desetine hiljada ruskih vojnika koji su podrška lokalnim vlastima pod uticajem Kremlja.
