Izvor: Blic, 23.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanjir pun genetski modifikovane hrane
Tanjir pun genetski modifikovane hrane
Iako se odavno sumnjalo da mnogi proizvodi u hrvatskim trgovinama sadrže sastojke genetski modifikovane hrane, šira javnost je doživela šok kada je nedavno osječka laboratorija za molekularnu dijagnostiku Zavoda za javno zdravstvo saopštila rezultate svojih istraživanja.
Pokazalo se da gotovo polovina proizvoda koji su podvrgnuti analizi (14 od 33), a koji se prodaju u osječkim prodavnicama, sadrži genetski modifikovane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sastojke, iako to nije naznačeno na njihovoj deklaraciji.
Pokazalo se i da nijedan od deset analiziranih proizvoda (a radi se uglavnom o proizvodima s mlevenim mesom, paštetama, salamama, viršlama za vegetarijance) ne odgovara propisanom kvalitetu u deklaraciji.
Premda je direktor osječke laboratorije Josip Milas izašao u javnost sa rezultatima istraživanja tek nakon što su oni potvrđeni i u italijanskoj laboratoriji u Ispri, hrvatski ministar zdravstva Andrija Hebrang javno ga je ukorio zbog 'preuranjenog alarmiranja javnosti' i upozorio na moguće ekonomske posledice.
Alarmantni podaci su počeli da stižu i sa drugih strana. Zagrebačka tvornica ulja (ABN) upozorila je javnost da se u Hrvatskoj već nekoliko godina prodaju biljna ulja proizvedena od genetski modifikovane soje, a da to uvoznici ne označavaju na bocama, već varaju potrošače stavljajući etikete 'ne sadrži genetski modifikovane elemente'. Analiza uzoraka tog ulja u laboratoriji zagrebačkog Prehrambeno-biološkog fakulteta pokazala je da ono nije proizvedeno u Češkoj, kako stoji na etiketi, već u Nemačkoj i to od soje uvezene iz SAD. A zna se da ni u Severnoj ni u Južnoj Americi već godinama nema soje koja nije genetski modifikovana.
Zagrebačka tvornica ulja o tome je obavestila nadležne hrvatske institucije i zatražila da se taj proizvod povuče sa tržišta i zabrani njegov dalji uvoz zbog obmane potrošača. Upozorila je i da su druga jestiva biljna ulja, uvezena iz Italije, Austrije i Belgije, takođe proizvedena od genetski modifikovane soje.
Usledila su medijska otkrića ne samo o uvezenim proizvodima koji su genetski modifikovani, nego i otkrića sanitarnih i veterinarskih inspektora o proizvodima koji sadrže razne toksične sastojke, antibiotike, metale i pesticide. Tako je Hrvatski veterinarski institut iz Zagreba, koji sistematski sprovodi kontrolu hrane prema evropskim standardima, upozorio da je prošle godine otkrio čak 46 prehrambenih proizvoda koji su sadržali i antibiotike. Radilo se o goveđem, junećem, pilećem i svinjskom mesu, zatim o mleku i mlečnim proizvodima, te medu, i to znatnim delom o domaćim a ne uvoznim proizvodima.
Rezultati osječke laboratorije za molekularnu dijagnostiku potvrdili su ranija upozorenja nekih stručnjaka da su 'najsumnjiviji' uvozni artikli oni u čijoj se proizvodnji koristi genetski modifikovani kukuruz, soja, uljana repica, paradajz i slični, a koji najčešće potiču iz SAD, Argentine, Brazila, Egipta, Kine, Kanade i još nekih zemalja. Stručnjaci upozoravaju da je problem što sve više evropskih proizvođača dodaje u svoje proizvode genetski modifikovanu hranu iz spomenutih zemalja, jer je takva sirovina jeftinija. Mira Babić-Šuvar
