Izvor: Politika, 01.Dec.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Talas rasne netrpeljivosti
U mađarskom parlamentu krenula hajka na poslanike Jevreje, a širom zemlje otvorene rasprave o „provokacijama” romske populacije
Novi talas rasne i verske netrpeljivosti uzdrmao je Mađarsku. Minulog utorka, u peštanskom parlamentu je krenula hajka na poslanike Jevreje, koje stranka ekstremno desnog opredeljenja Jobik sumnjiči da „kroje nacionalnu politiku po direktivama iz Izraela”.
U lokalnim zajednicama širom zemlje, otvoreni su takozvani kružoci za rasprave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o ugroženosti otadžbine. Uz poslanike Mojsijevske vere, navodnu zabrinutost građanstva izazivaju „sve drskije provokacije” pripadnika romske populacije, a kao povod za raspravu o Romima poslužilo je protestno okupljanje minule srede, u istočno mađarskom gradu Miškolc. Oko hiljadu demonstranata nosilo je zastave Roma i transparente sa napisima „ovde smo u našoj kući”. Ultradesničari su istakli kao „posebno uznemirujući detalj” da su romski demonstranti pevali – mađarsku himnu.
Na meti kritičara, u zemlji i inostranstvu, obrela se stranka Jobik, pri čemu su ispadi njihovih poslanika protiv pripadnika jevrejske vere dobili značajan publicitet, a osporavanje ustavnog prava Romima da organizuju protestna okupljanja i da pevaju himnu, pomenuto je usput.
Pariski „Mond”, primera radi, citirao je zahtev zamenika šefa poslaničkog kluba Jobika Martona Đenđešija „da se sastavi lista jevrejskih poslanika, jer oni predstavljaju rizik za nacionalnu bezbednost”. Francuski dnevnik je zaključio da je reč o skandaloznom ispadu pripadnika jedne ekstremističke, premda parlamentarne stranke, i da taj verbalni incident nema paralelu u evropskom parlamentarizmu. Međutim, naglašeno je da se vladajući Fides premijera Viktora Orbana ogradio od izjave ovog poslanika.
Evropski mediji su, u komentarima, istakli da je mađarski poslanik Đenđeši povukao izjavu i da je uputio izvinjenje poslanicima i jevrejskoj zajednici, a zaslugu su pripisali „energičnom” oglašavanju vladinog kabineta, povodom incidenta.
Drugi verbalni ispad, tri dana kasnije, pokazao je da nije reč o provokaciji pojedinca već o osmišljenom aktu, sa određenim ulogama. Potpredsednik Jobika Elod Novak izjavio je juče da Izrael ima više poslanika u mađarskom parlamentu nego u Knesetu...
Na reakciju vladajućeg Fidesa nije bilo potrebno čekati. Uz poslovično ograđivanje „od svake rasističke ili antisemitističke izjave”, Fides je najavio da će razmotriti kako bi ubuduće trebalo sankcionisati verbalne rasističke ispade poslanika. Šef njegovog poslaničkog kluba Antalj Rogan je rekao da se razmišlja o uvođenju (novčanih) kazni.
Širenje rasne i verske netrpeljivosti u mađarskom parlamentu, i u društvu, bio je povod za hamburški nedeljnik „Špigl” da analizira situaciju pod naslovom „Rasno ludilo mađarske ekstremne desnice”. Uz zaključak da su „vinovnici histerije” listom pripadnici ekstremne desnice, nedeljnik je kritikovao „okolišanje” vlade da se odlučnije suprotstavi ovakvim tendencijama. List je, međutim, izgubio iz vida da lavovski deo birača Fidesa u najmanju ruku simpatiše ispade Jobika.
Poznavaoci prilika u Mađarskoj ističu da su ovonedeljni verbalni incidenti samo produžetak kampanje koja je, uz podršku Orbanovog Fidesa, pokrenuta minulog proleća. Poslanik ekstremne desnice Žolt Barat, zajednički govornik u ime Jobika i Fidesa, održao je 3. aprila vatreni govor u peštanskom parlamentu, povodom 130 godina od oslobađajuće presude jevrejskim mladićima, osumnjičenih za ritualno ubistvo jedne četrnaestogodišnjakinje.
„Sećamo se zločina čiji počinioci nisu kažnjeni, jer su to cionisti, pripadnici ’novog svetskog poretka’ sprečili... Duh pogubnih verskih rituala ugrožava, od 1882. godine do danas, naše živote i razvoj humane civilizacije u podkarpatskoj regiji”, rekao je Barat.
Prisutni poslanici su aplaudirali govorniku. Zaboravili su, pri tom, da su slične tirade bile uvod u pogrome protiv Jevreja 1920, 1938, 1939. i 1941. godine, u kojima je, prema zvaničnim podacima, stradalo preko pola miliona pripadnika mojsijevske vere.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 01.12.2012.
