Izvor: B92, 20.Maj.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajvan: Za mir i saradnju s Kinom
Tajpej -- Novoizabrani predsednik Tajvana Ma Jingđeu, koji je danas preuzeo četvorogodišnji mandat, pozvao je na mir i dobre odnose s Kinom.
"Iskreno se nadam da će dve strane na Tajvanskom moreuzu iskoristiti istorijsku šansu za postizanje mira i zajednički prosperitet", naglasio je Ma (57), na svečanoj ceremoniji u "Tajpej areni" sa 15.000 mesta.
Odbacujuci strah Kine da će on možda tražiti nezavisnost, Ma je istakao da u svom mandatu neće zahtevati takvu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << soluciju niti razgovarati o ujedinjenju s Kinom, prenele se zapadne novinske agencije.
Političari iz prokineske Nacionalističke partije ili Koumintanga (KMT) napravili su važan kompromis s Kinom, prihvativši konsenzus postignut između Tajpeja i Pekinga u Hong Kongu 1992. godine, kada su obe strane podržale princip "jedne Kine", na čemu je insistirao Peking, ali je svaka to mogla da tumači na svoj način.
Za Tajvan, taj naziv označava Republiku Kinu, politički režim koji je nekad vladao zemljom maticom, a onda, posle poraza Nacionalističke vlade u kineskom građanskom ratu, izbegao na Tajvan. Za Peking taj naziv znači Narodnu Republiku Kinu.
"Želim da ponovim da, na osnovu konsensusa iz 1992. godine, pregovori treba da budu nastavljeni u najskorije vreme", rekao je Ma, podsetivši da je dijalog bio započet 1995, ali ga je Kina prekinula dve godine kasnije, zbog zalaganja vlasti u Tajpeju za nezavisnost.
Ma je, međutim, potsetio Kinu da je Tajvan suverena zemlja i da treba da čuva svoj dignitet i nacionalnu bezbednost. Pri tome je obećao da će Tajvan jačati veze sa svojim najmoćnijim saveznikom SAD, ali i sa drugim zemljama.
"Ojačaćemo svoje odbrambene vojne potencijale", rekao je Ma, dodavši odmah da je Tajvan "posvećen održavanju mira u moreuzu i regionalne stabilnosti".
Ma je pobedio na predsedničkim izborima 22. marta, vrativši tako vlast Koumintanga. Ta partija je na čelu Tajvana bila od 1949. do 2000. godine, kada je izgubila od Demokratske progresivne partije (DPP), čiji je cilj nezavisnost ostrva.
Ma je u predsedničkoj fotelji smenio Čen Šuibjana iz DPP, čiju je osmogodišnju vladavinu od dva mandata obeležilo zaoštravanje odnosa između Tajvana i Kine, koja ostrvo smatra sastavnim delom matice zemlje i tvrdi da će se pokušajima njegovog osamostavljivanja suprotstaviti, ako bude potrebno, i silom.
Peking nije komentarisao inauguraciju, jer vlast na Tajvanu smatra nelegitimnom, zbog čega odbija i da prihvati titulu predsednika koju sada nosi Ma. Za Kinu je Tajvan samo njena otcepljena provincija, koja treba da se priključi matici zemlji.
Peking je, međutim, pozdravio Maaov apel da unapređuje mir s Kinom.
Tajvanski potpredsednik Vinsent Siev se, prošlog meseca na jednom ekonomskom forumu u Kini, sastao sa kineskim liderom Huom Đintaom.
Dvojica državnika su tada istakla značaja jačanja "poverenja i svestranih veza, kako bi se obezbedila pobednička rešenja".
Tajvan priznaju 23 zemlje, a na inauguraciji, među 500 stranih zvaničnika, bile su i visoke delegacije SAD i Japana, koje ne priznaju Tajvan.
