Izvor: Deutsche Welle, 03.Okt.2014, 12:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajvan: Uzdržana podrška Hongkongu
Demokratski Tajvan pomno posmatra proteste u Hongkongu. Mnogi saosećaju sa demonstrantima, ali većina je zainteresovana za dobre odnose sa Kinom, sa kojom i dalje traje nadgornjavanje oko statusa Tajvana.
Kada je policija u Hongkongu upotrebila suzavac protiv demonstranata, predsednik Tajvana Ma Đing Đou stao je iza demokratskih protesta. „Mi razumemo i podržavamo zahteve Hongkonga za održavanje direktnih izbora.“ Rukovodstvo u Pekingu treba da odgovori na taj zahtev, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << rekao je on. Ma je upozorio rukovodstvo u Pekingu da bi slamanje protesta moglo da otuđi Tajvan od kontinentalne Kine. Istovremeno je opomenuo demonstrante da ostanu mirni, i da ne podrivaju ugled Hongkonga kao međunarodnog finansijskog centra.
I studentski pokret na Tajvanu poznat kao Pokret suncokreta solidarisao se sa demonstrantima u Hongkongu. Politikolog Tang Šao Čeng sa Narodnog univerziteta u Tajpeju kaže: „Postoji mnogo glasova koji su za pokret, međutim većina ćuti. Ali to što se dešava u Hongkongu, moglo bi da ima veliki uticaj na Tajvan.“
Jedna zemlja, dva sistema
Vlada u Pekingu Tajvan smatra odbeglom pokrajinom, dok Tajvan sebe vidi kao nezavisnu državu. Kineski lider Ksi Đinping je prošle nedelje još jednom jasno rekao da proglašenje nezavisnosti ostrva nije prihvatljivo. Kina u slučaju Tajvana želi da primeni model jedna zemlja, dva sistema. Upravo takvu strategiju Kina primenjuje u Hongkongu: iako je deo Kine, bivša britanska kolonija uživa visok stepen autonomije i ima svoj ekonomski i pravni sistem.
S obzirom na iskustva u Hongkongu, Tajvanci odbacuju ovaj model – kao i uopšte ideju o ponovnom ujedinjenju sa represivnom Kinom. Tajvan se od kasnih osamdesetih razvio u živopisnu demokratiju sa slobodom štampe, izražavanja i okupljanja. Za to se Tajvan sam izborio. Zato je i odgovor na izjavu kineskog lidera stigao odmah: Tajvan „nikada nije prihvatio ponudu jedna zemlja, dva sistema“, rekao je premijer Tajvana Điang Đi Hua.
Približavanje i otpor
Uprkos trajnom sukobu između Kine i Tajvana, poslednjih nekoliko godina obe zemlje teže smanjenju napetosti. Tako su obe strane prihvatile direktne saobraćajne linije, u vazduhu i na moru, i poštanske veze. Okvirnim sporazumom o trgovini i uzajamnim investicijama predsednik Ma je postavio temelje za jačanje ekonomskih odnosa. Ali njegov kurs nije bez kontroverzi u Tajvanu. Otpor prema dalekosežnom ekonomskom otvaranju sa kontinentalnom Kinom eskalirao je u martu ove godine kada su studenti upali u parlament. Situacija se smirila tek nakon više od tri sedmice, kada je predsednik parlamenta obećao da će ponovo da preispita sporazum. Suncokreti su postali simbol pokreta.
Demonstranti u Hongkongu imaju podršku istomišljenika iz Tajvana
Pokret Suncokreta bio je veoma važan za tajvansku demokratiju jer je pokazao da deo naroda želi veću transparentnost i komunikaciju kada je reč o politici prema Kini. Međutim, situacija je daleko od toga da se može reći da je većina stanovnika Tajvana protiv predstojećeg sporazuma sa Kinom.
Da li će protesti u Hongkongu tu nešto promeniti, pod znakom je pitanja. Tajvanci su pragmatični. Većina želi dogovor sa Kinom, jer ne vidi alternativu.
